Житије
Свети апостол Јаков био је син Алфејев, вероватно рођени брат апостола и јеванђелисте Матеја који је такође наведен као син Алфејев у јеванђељима, и један од дванаесторице светих апостола које је сам Господ Исус Христос лично изабрао и позвао да му буду најближи ученици. Називамо га Алфејевићем (или Малим) да бисмо га разликовали од Јакова Зеведејевог и од Јакова, брата Господњег, првог јерусалимског епископа — помињање тројице апостола истог имена у раној Цркви сведочи колико је то име било распрострањено међу Јеврејима тога доба.
Три године је, попут осталих апостола, провео непосредно уз Господа, слушајући Његову науку, гледајући Његова чудеса и примајући од Њега постепену припрему за будуће апостолско служење проповедања јеванђеља, иако Свето писмо о њему лично, за разлику о неким другим апостолима, не бележи појединачне епизоде или питања које би постављао Учитељу. После силаска Светога Духа на апостоле на дан Педесетнице, испуњен истом благодаћу и ревношћу као и остала једанаесторица, пошао је да проповеда реч Божју по разним народима и земљама — предање га различито повезује са проповедју у Палестини, Египту и другим крајевима Римског царства.
Неустрашиво је свуда објављивао Христа распетог и васкрслог, обраћајући незнабошце од мртвих идола ка истинитом, живом Богу, лично рушећи поганске храмове (капишта) на местима своје проповеди и на њиховом месту оснивајући нове хришћанске заједнице. Због свог апостолског труда и ревности у ширењу јеванђеља претрпео је многе невоље, прогоне и тешка страдања од стране оних који су одбијали његову проповед, а на крају је, по једном од предања, сам мученички положио свој живот за Христа, вероватно распећем, запечативши тиме своју дугогодишњу проповед сопственом проливеном крвљу. Црква га поштује као једног од дванаесторице најближих Христових апостола и неуморног проповедника јеванђеља међу народима.
Празновање
Празнује се 22. октобра по новом календару.