Житије
Свети апостол Матија био је један од Дванаесторице апостола Христових, а његов избор у тај круг детаљно је описан у првој глави Дела апостолских. Пре тога се убрајао у Седамдесеторицу апостола и од самог почетка Христовог јавног деловања пратио је Господа Исуса, присутан уз Њега од тренутка Његовог крштења на Јордану па све до вазнесења — услов који је апостол Петар, према Делима апостолским, изричито поставио за било кога ко би требало да постане „сведок васкрсења” уместо отпалог издајника.
После Јудиног отпада, издаје и трагичне погибије, апостоли су се окупили у броју од око сто двадесет верника, помолили се Богу да им покаже кога је изабрао, и предложили два кандидата који су испуњавали услов непрекидног присуства уз Христа — Јосифа званог Варсава и Матију. Бацили су жреб, древни библијски начин тражења Божје воље у одсуству јаснијег знака, и жреб је пао на Матију, те је он прибројан Једанаесторици преосталих апостола, употпуњујући поново симболични број Дванаесторице који је одговарао броју племена Израиљевих.
По силаску Светога Духа на Педесетницу, Матија је проповедао Јеванђеље најпре у Јудеји, међу сопственим народом, а потом је, према старом црквеном предању, отишао у далеким и тада варварским крајевима око Црног мора, међу Скитима, као и у Етиопији, подносећи многе невоље, тешкоће путовања и непријатељство локалног становништва ради проповедања имена Христовог народима који га никада раније нису чули. Приводећи многе тим путем новој вери, на крају је и сам пострадао мученичком смрћу за Господа коме је посветио цео живот, примивши венац који је делио са осталим апостолима. Црква га поштује као светог апостола и верног сведока васкрсења Христова, јединог од Дванаесторице чији је избор у тај круг записан детаљно као посебан библијски догађај.
Празновање
Празнује се 22. август по новом календару (9. август по старом).