Житије
Свети мученик Антоније поштује се као страдалник за веру Христову из првих векова хришћанства, у време када је Римско царство, кроз низ узастопних прогона под разним царевима, систематски покушавало да сузбије ширење нове вере претњом смрти, одузимањем имовине и јавним понижењем оних који би је исповедили. Име Антоније, латинског порекла, било је раширено у римском свету, а носили су га многи рани мученици и доцнији велики светитељи, међу којима је најпознатији отац монаштва, Свети Антоније Велики, по коме се ово име и данас сматра једним од најчешћих у православној традицији.
Предање о овом мученику чува суштину његовог страдања: када је, као и безброј других хришћана тог доба, доведен пред римске власти и позван да јавно принесе жртву паганским боговима како би доказао лојалност држави и спасио сопствени живот, одлучно је одбио, остајући веран исповедању Христа упркос свесности да га таква одлука води у смрт. Ова једноставна, али суштински херојска формула — позив на одрицање, одлучно одбијање, и мучеништво које следи — понављала се хиљадама пута током прва три века хришћанства, а управо у том понављању лежи и њена снага: сваки појединачни мученик, познат по широком житију или тек по имену, доприносио је истом заједничком сведочанству да је вера вреднија од земаљског живота.
Иако опширније историјске појединости о месту, времену и тачним околностима Антонијевог страдања нису сачуване до наших дана, Црква његово име трајно чува међу светим мученицима, верујући да ниједно сведочанство вере, ма колико скромно забележено у писаним изворима, није мање драгоцено пред Богом од оних која су детаљно описана.
Празновање
Празнује се 22. август по новом календару (9. август по старом).