Житије
Свети Онисим био је један од Седамдесеторице апостола, а његово име и судбина забележени су непосредно у самом Светом писму, у једној од најкраћих, али најличнијих посланица апостола Павла. Живео је у првом веку и најпре је био роб богатог и угледног хришћанина Филимона у граду Колосу у Малој Азији. Пошто је, по једном од предања, нешто украо од свог господара или му на други начин нанео штету, а потом у страху од казне побегао, доспео је све до Рима, тражећи да се изгуби у мноштву великог града, где је случајно или промислом Божјим срео светог апостола Павла, који је у то време био у кућном сужањству, ишчекујући царско суђење.
Апостол Павле га је, у том сужањству, просветио хришћанском вером, лично крстио и толико заволео за кратко време проведено заједно да га је у својој посланици назвао „својим чедом, које сам родио у оковима”, а потом га је, из поштовања према закону и према Филимону, одлучио да га врати некадашњем господару, али не празних руку — послао га је натраг с личним писмом, чувеном Посланицом Филимону, у којој га усрдно моли да одбеглог роба прими не више као роба, него као „љубљеног брата”, и то како у телу тако и у Господу, готово тражећи да му се опрости сваки дуг који би Онисим могао имати.
Филимон је, по предању, послушао апостолову молбу и не само опростио Онисиму него му, изгледа, и вратио слободу. Ослобођени Онисим је потом постао ревностан и неуморан служитељ јеванђеља, пратилац апостола на његовим путовањима, и, по каснијем црквеном предању, постао је епископ у Македонији или Малој Азији, у неким изворима наследник самог апостола Тимотеја на катедри у Ефесу. Неуморно је проповедао Христа, обишавши многе крајеве царства, и напослетку, у дубокој старости, претрпео је мучеништво за веру, око почетка другог века, каменован по неким предањима у самом Риму. Црква га поштује као светог апостола и верног Павловог ученика, чија судбина сведочи да у Христу нема више ни роба ни господара, већ само браће.
Празновање
Празнује се 28. фебруара по новом календару.