Житије
Свети апостол Стахије био је један од Седамдесеторице апостола, које је Господ изабрао и послао да проповедају Јеванђеље. По старом црквеном предању, свети апостол Андреј Првозвани, проповедајући веру у византијским крајевима на свом путу ка доцнијој Русији, лично је рукоположио Стахија за првог епископа мале рибарске вароши Византије — скромног града на Босфору који ће три века касније, под именом Цариград, постати престоница најмоћнијег хришћанског царства на свету, чинећи Стахија, у том смислу, првим у дугом низу цариградских патријараха.
Као пастир те мале, тада безначајне заједнице, свети Стахије је подигао скромни храм и неуморно проповедао Христа, приводећи многе локалне незнабошце вери и утврђујући малобројно хришћанско стадо усред претежно паганског окружења грчке колоније. Сам апостол Павле га директно спомиње у завршном поздраву своје Посланице Римљанима, називајући га „својим љубљеним” — кратак, али дирљив лични поздрав који сведочи о блискости двојице апостола.
Заједно са њим Црква празнује на исти дан и друге апостоле из Седамдесеторице поменуте у истом Павловом поздраву — Амплија, Урвана, Наркиса, Апелија и Аристовула — који су такође сопственим трудом и проповедју ширили веру по разним удаљеним крајевима царства, формирајући заједничку групу апостолских проповедника чија имена Павле појединачно памти и поздравља. Свети Стахије је управљао цариградском заједницом шеснаест година, а потом се, изнурен дугогодишњим апостолским трудом, у миру упокојио, оставивши достојног наследника на катедри која ће временом постати једна од најзначајнијих у читавом хришћанском свету.
Празновање
Празнује се 13. новембар по новом календару (31. октобар по старом).