Житије
Свети мученик Епимах потицао је из Египта и живео је у трећем веку, у време када су римски цареви повремено покретали велике и крваве прогоне хришћана широм царства. Од младости се посветио побожном и подвижничком животу, избегавајући световну вреву, па се, по предању, дуго подвизавао у потпуној самоћи на једној египатској гори, проводећи дане у строгом посту и непрестаној молитви, тражећи једино близину Божју далеко од људи.
Када је до његове пустињачке осаме допрла вест да у Александрији, највећем граду Египта, бесни нови прогон хришћана и да многи његови сабраћа по вери страдају за Христа пред судијама и разјареном светином, срце му није дало мира да остане по страни у безбедности своје пустиње. Одлучио је да напусти место свог подвига и сам јавно посведочи веру коју је дотад исповедао само у тишини. Дошао је у град и, не бојећи се последица, смело је пред окупљеним мноштвом укорио бесмисленост идолопоклонства, пришао поганским жртвеницима и властитим рукама оборио идоле којима се народ клањао.
Због тога је одмах ухваћен и, уз велику пратњу разјарене гомиле, изведен пред градског судију на суђење. Када је одбио да се поклони идолима и да принесе жртву лажним боговима, подвргнут је суровим мучењима — били су га бичевима, стругали му тело гвозденим кукама и мучили га на разне друге окрутне начине, али је он све то подносио непоколебљиво и без јаука, радујући се што страдањем својим потврђује љубав према Господу. Предање казује да је и сама кап његове проливене крви, доспевши случајно на око једне болесне жене из гомиле присутних, тог трена исцелила њену болест, што је многе додатно уверило у истинитост вере за коју је страдао. Оставши до последњег даха веран Христу, свети Епимах је напослетку посечен мачем и тако примио мученички венац.
Празновање
Празнује се 13. новембар по новом календару.