Житије
Свети Епифаније родио се око 315. године у Палестини, вероватно у јеврејској породици која се обратила хришћанству, и постао је епископ града Саламине на острву Кипру у ИВ веку, један од најученијих отаца свога доба и велики, понекад и страствено неумољив бранилац православне вере. У младости се посветио египатском и палестинском монашком животу и строгом подвигу, основавши и сам манастир у родној Палестини, стекавши глас светог и изузетно ученог човека који је, по предању, владао са чак пет језика — грчким, сиријским, хебрејским, коптским и латинским — те је због те ретке врлине и знања 367. године изабран за епископа Саламине и, убрзо потом, и митрополита целе кипарске цркве.
Одликовао се строгим аскетским животом и као епископ, широким милосрђем према сиромасима своје епархије и неуморном, понекад и прекомерном ревношћу у одбрани праве вере од многобројних јереси свога бурног века, укључујући аријанство, аполинаризам и оригенизам, против кога се посебно жестоко борио, што га је довело и у отворен сукоб са неким угледним савременицима попут светог Јована Златоустог. Написао је неколико значајних дела, међу којима се посебно истиче опсежни „Панарион” („Ковчег противотрова”), систематски преглед и побијање осамдесет јереси познатих до његовог времена, дело које је и данас незамењив извор за историју ранохришћанских заблуда, због чега је био поштован, али и помало страхован, широм хришћанског света.
Био је познат и по дару чудотворства и прорицања, о чему су савременици оставили више сведочанстава. Доживео је дубоку старост, близу сто година, проводећи цео дуги живот у неуморном труду за чистоту Цркве, а упокојио се 403. године на повратку бродом са једног путовања у Цариград, где је отишао да учествује у спору око светог Јована Златоустог. Његову изузетну ученост увек је пратио једнако строг и побожан лични живот, те је остао трајан узор споја дубоке мудрости и личне светости. Православна Црква га поштује као великог светитеља, учитеља вере и чудотворца.
Празновање
Празнује се 25. маја по новом календару.