Житије
Свети Герман родио се средином седмог века у Цариграду, у угледној сенаторској породици која је, после пропалог дворског удара у коме је његов отац учествовао, доживела пад из милости, због чега је млади Герман био присиљен да постане евнух и посвети се црквеној служби уместо очекиваној државничкој каријери. Постао је патријарх цариградски 715. године, већ у дубокој старости, и управљао је Црквом мудро и побожно наредних тринаест година, бринући се о чистоти вере и о добробити своје пастве у бурном периоду честих смена царева.
У његово време, 726. године, букнула је разорна јерес иконоборства, када је цар Лав ИИИ Исавријац, делом под утицајем ранијих исламских и јеврејских критика хришћанског поштовања ликова, забранио поштовање светих икона и наредио њихово уклањање и уништавање широм царства, почевши симболичним скидањем чувене иконе Христа са Халких врата царске палате. Патријарх Герман је одлучно и учено стао у одбрану древног црквеног предања, упућујући цару писма у којима је доказивао, ослањајући се на вековну праксу Цркве, да се поштовањем иконе дух верника узводи ка ономе ко је на њој представљен — ка Христу, Богородици или светитељу — а не обожава мртво дрво и боја од којих је икона сачињена.
Када је цар, и поред тога, остао при својој намери и тражио да патријарх потпише декрет против икона, Герман је одлучно одбио да се повинује царској самовољи, због чега је био приморан да се одрекне патријаршијског престола 730. године, у својој деведесетој години живота. Остатак кратког живота провео је повучен у молитвеном миру на свом породичном имању, непоколебљив у исповедању истине до саме смрти око 733. године. Његово богословско учење о иконама касније је у потпуности потврдио Седми васељенски сабор у Никеји 787. године, који га је постхумно прогласио светим исповедником. Његова храбра и учена одбрана светих икона на самом почетку кризе припремила је темеље за коначну победу православља која је касније свечано потврђена на том сабору. Црква га поштује као светитеља и исповедника православне вере.
Празновање
Празнује се 25. маја по новом календару.