Житије
Свети Јован Посник (грч. Нистевт, „Постач”) био је патријарх цариградски од 582. до 595. године, један од најпоштованијих јерарха византијске Цркве. Пре него што је изабран за патријарха, био је познат као скромни златар и писар, човек дубоког молитвеног живота који је, иако у свету, живео готово монашким подвигом — отуда му је и надимак „Посник”, јер се одликовао изузетно строгим постом кроз читав живот.
Када је изабран за патријарха цариградског, Јован се у почетку опирао части сматрајући се недостојним, али је на крају прихватио позив из послушности Цркви. На патријаршком престолу наставио је исти строги подвижнички живот као и пре — није мењао своје навике због високог положаја, јео је врло мало и једноставно, спавао кратко на тврдој постељи, а све приходе које би примио као патријарх одмах је раздавао сиромасима, болницама и манастирима, не задржавајући ништа за себе. Због тога је остао упамћен као узор нестјажатељства (добровољног сиромаштва) међу црквеним јерарсима.
Свети Јован Посник је познат и по томе што се приписује њему састављање једног од најстаријих сачуваних правила (канона) о покајању и исповести — текста који је вековима утицао на праксу исповедања у православној Цркви, уређујући однос духовника и покајника и степеновање покајничких правила према тежини греха. Ово дело сведочи о његовој пастирској бризи не само за сопствено спасење, већ и за духовно вођство читаве паству.
Његово патријарховање пало је у време када је цариградска катедра почела да користи титулу „васељенски патријарх”, што је изазвало познати спор са римским папом Григоријем Великим, који је ову титулу сматрао претенциозном. И поред тог спора, Свети Јован је остао поштован и на Истоку и, временом, и на Западу, због своје личне светости која је надилазила црквено-политичка трвења свога доба.
Преминуо је 595. године, оставивши за собом успомену јерарха који је високу црквену власт спојио са личним подвигом сиромаштва, поста и молитве — редак и драгоцен пример у историји Цркве.
Празновање
Празнује се 15. септембар по новом календару (2. септембар по старом).