Житије
Свети мученик Мамант родио се средином ИИИ века у тамници у Кесарији Кападокијској, где су његови родитељи, угледни хришћани по имену Теодот и Руфина, били заточени због вере за време прогона цара Аурелијана. Мајка му је преминула убрзо после порођаја, а отац мало пре њега, у истој тамници, тако да је дете одмалена остало сироче. Побожна удовица по имену Амија, која је чула за судбину новорођенчета, усвојила га је и одгојила у хришћанској вери као свог сина.
Одрастао је у дубокој побожности, а када је одрастао и сам јавно исповедио Христа, и он је, као некада његови родитељи, био ухапшен и подвргнут мучењима да би се одрекао вере. Према предању, чудесно је избегао смрт и повукао се у планину, где је живео осамљеничким животом пастира, градећи себи колибу и хранећи се дивљим биљем. У тој дивљини, по бројним сачуваним предањима, дивље звери — лавови и друге опасне животиње — долазиле су му кротко као домаће овце, слушајући његов глас и чак му помажући да чува стадо које му је народ доносио на чување, препознајући у томе знак његове изузетне светости и власти над природом какву су, према Библији, имали људи пре грехопада.
Његова слава и мноштво народа које му је долазило тражећи исцељења и савете поново су привукли пажњу власти, које су га ухапсиле и извеле на последње суђење. Подвргнут је суровим мучењима од којих је, по предању, коначно преминуо пробијен трозупцем, у близини града Кесарије, док се молио за оне који су га мучили.
Свети Мамант се од давнина изузетно поштује и на хришћанском Истоку и на Западу, где су му посвећени бројни храмови, као посебан заштитник пастира, овчара и стоке — наслеђе његовог живота проведеног у планини у миру са дивљим и питомим животињама.
Празновање
Празнује се 15. септембар по новом календару (2. септембар по старом).