Житије
Свети мученик Гордије живео је у Кесарији Кападокијској крајем ИИИ и почетком ИВ века. По звању је био војник, сатник (кентурион) у римској војсци, заповедник над стотином војника, познат међу суграђанима по личној храбрости и часном, беспрекорном животу. У време жестоких прогона хришћана под царем Лицинијем, не желећи да учествује у прогону и неправди која се од војске тражила нити у обавезном идолопоклонству, добровољно је оставио војну службу, чин и углед, и повукао се у пустињу, где се годинама подвизавао у молитви и посту, унутрашње се припремајући за мученички подвиг који је осећао да му предстоји.
Када је у његовом родном граду приређена велика паганска светковина у част бога Марса, на којој се, уз трке кола и такмичења, окупило готово цело градско становништво, свети Гордије је сишао са планине и, усред препуног стадиона, смело изашао на средину арене пред све присутне и јавно исповедио веру у Христа, оштро изобличивши сујету и бесмисленост идолопоклонства због кога су се окупили. Запрепашћена публика је испрва занемела, а потом је настала вика.
Мучитељи су га затим подвргли тешким мукама, настојећи свим средствима да га одврате од вере и да га наведу да бар привидно принесе жртву како би био поштеђен — чак су му, по предању, и сами пријатељи и судије саветовали да то учини само наизглед — али је он остао потпуно непоколебљив, одговарајући да језик који је Христа исповедио не може истог тренутка Њега и порицати, и радосно примајући страдање за Господа. Најзад је посечен мачем и примио венац мучеништва. Његов подвиг опевао је и сам свети Василије Велики, који је и сам био из Кесарије, у посебној беседи одржаној у његову част — драгоценом сведочанству из прве руке — уздижући његову веру и постојаност као узор свим хришћанима.
Празновање
Празнује се 16. јануара по новом календару. Поштован је као славни мученик Кесарије Кападокијске, а спомен на њега сачуван је и у беседи светог Василија Великог.