Житије
Свети мученик Јакинт из Амасије убраја се међу хришћанске мученике раних векова Цркве, чије се поштовање везује за град Амасију у Понту, на северу Мале Азије — област која је, захваљујући свом положају уз Црно море и рану присутност хришћанских мисионара, дала Цркви велики број ранохришћанских мученика и каснијих светитеља, познату и по томе што је одатле потицао и свети Григорије Чудотворац, један од најзначајнијих мисионарских епископа ИИИ века.
Живео је у време када је исповедање вере у Христа било скопчано с непосредном опасношћу по живот, јер су римске власти од свих становника, укључујући хришћане, захтевале да јавно приносе жртве незнабожачким боговима као доказ лојалности држави и њеном традиционалном верском поретку. Свети Јакинт је одбио да се одрекне Спаситеља и да учествује у тим идолопоклоничким обредима, остајући доследно веран свом хришћанском исповедању упркос јасној свести о последицама такве одлуке.
Због те постојаности био је изложен суровим мучењима којима су власти покушале да га сломе и приморају на одрицање, али је напослетку пострадао остајући веран до краја, примивши мученички венац који је читав низ његових земљака из понтске области делио кроз векове раног прогона Цркве. Његову успомену Црква чува с дубоким поштовањем, убрајајући га у сабор светих страдалаца чија је верност, иако данас скромно документована у писаним изворима, сачувана у трајном литургијском помену као сведочанство истине Јеванђеља.
Због те доследности био је ухваћен, подвргнут мучењима и напослетку је, не одрекавши се вере, предао душу Богу, примивши мученички венац. Црква га поштује у збору светих мученика понтске области, призивајући га као молитвеника и чувајући његово име као део богатог наслеђа те ранохришћанске средине која је Цркви дала изузетно велик број сведока вере.
Празновање
Празнује се 16. јул по новом календару (3. јул по старом).