Житије
Свети мученик Величко поштује се као страдалник за веру Христову из области Горњег Полимља, краја дуж горњег тока реке Лим, на размеђи данашње Србије и Црне Горе — простора који је вековима био део старих српских средњовековних жупа, а потом, током османске владавине, један од крајева где је православно становништво истрајно чувало веру упркос економском притиску, данку у крви и повременим таласима насилног или добровољног исламизовања под отоманском влашћу.
Презиме или надимак „Горњеполимски” у његовом имену директно указује на географско порекло предања о њему — таква именовања светитеља по крају или месту страдања типична су за српску агиографску традицију, посебно за мученике и исповеднике чији култ није настао одлуком црквених сабора у далеким центрима, већ је израстао органски, из побожности самог локалног становништва које је чувало сећање на свог земљака страдалог за веру.
О прецизним историјским околностима Величковог страдања — тачној години, узрасту, или непосредном поводу мучеништва — није сачувано опсежније писано сведочанство, будући да су таква предања у планинским, тешко доступним крајевима попут Горњег Полимља вековима преношена претежно усмено, кроз породице и локалне црквене заједнице, пре него што би била записана. Његово име остало је уписано у светитељски помен овога краја као трајан знак истрајности у вери предака, а Црква га убраја међу свете мученике, чувајући са поштовањем сећање на његово име и жртву коју је поднео за веру својих отаца.
Празновање
Празнује се 28. јул по новом календару (15. јул по старом).