Житије
Свети Владимир, велики кнез кијевски, равноапостолни је просветитељ и крститељ руске земље. Живео је у десетом и почетком једанаестог века, унук свете кнегиње Олге, син кнеза Свјатослава. Престо у Кијеву стекао је после борбе са браћом за власт. У младости је био страстан и суров пагански владар — летописи га описују као човека који је имао више жена и наложница, подизао је паганске идоле и, по предању, приносио и људске жртве — потпуно опречан лику светитеља у којег ће се доцније преобразити.
Тражећи праву веру за себе и свој народ, Владимир је, према летописном предању, послао изасланике у разне земље да испитају веру њихових народа — код муслимана Бугарске Волге, код Јевреја Хазара, код хришћана латинског обреда на Западу, и најзад у Цариград. Враћајући се из Цариграда, изасланици су били толико усхићени лепотом православног богослужења у храму Свете Софије да су изјавили како нису знали „јесу ли на небу или на земљи” — та реченица постала је једна од најпознатијих у руској црквеној традицији као објашњење зашто је Владимир изабрао православље.
Пре самог крштења, Владимир је ратовао против византијског града Херсона (Корсуна) на Криму, освојио га, и затражио за жену византијску царевну Ану, сестру царева Василија и Константина — брак који су Византинци условили његовим преласком у хришћанство. По предању, пред сам брак Владимир је ослепео, а вид му се вратио тек у тренутку крштења, што је он доживео као знамење и коначну потврду истинске вере.
Вративши се у Кијев са супругом Аном и свештенством, Владимир је наредио да се оборе пагански идоли, а 988. године сав народ је позван да се крсти у водама реке Дњепар — догађај који се сматра рођењем хришћанске Русије. После крштења Владимир се потпуно изменио: напустио је ранији распусни живот, ослободио раније жене и наложнице, подизао је храмове, манастире и школе за децу, старао се о сиромасима и болеснима до те мере да им је храну слао по колима по граду, и чак је привремено ублажио кривичне казне из хришћанског милосрђа.
Преминуо је 1015. године, оставивши за собом хришћанску државу која ће кроз векове постати једно од највећих православних царстава света. Због свог дела, као и његова бака Олга, прослављен је као равноапостолни светитељ — чин који Црква додељује онима чији је допринос ширењу вере упоредив са апостолским.
Празновање
Празнује се 28. јул по новом календару (15. јул по старом) — дан који руска Црква слави као дан крштења Русије, и један од најзначајнијих празника руске православне традиције.