Житије
Свети преподобномученик Андреј Критски (не треба га мешати са познатијим истоименим архиепископом и химнографом Андрејом Критским, састављачем Великог покајног канона, који је живео раније, у ВИИ веку) потицао је са острва Крита и живео је у ВИИИ веку, у самом јеку прве и најжешће фазе иконоборства, када је цар Константин В Копроним не само забрањивао поштовање светих икона, већ је активно и сурово прогонио монаштво као институцију, видећи у монасима најупорнију препреку сопственој јеретичкој политици.
Андреј се од младости посветио монашком животу и подвигу на родном Криту, проводећи дане у молитви и уздржању, далеко од цариградских црквено-политичких сукоба. Али када је чуо, чак и у тој удаљености, колико сурово цар Константин Копроним гони православне браниоце икона и колико дрско скрнави њихово поштовање, није могао да остане по страни — намерно је дошао у саму престоницу Цариград, у срце непријатељске власти, да јавно устане у одбрану вере коју је цар покушавао да искорени.
Пред самим царем, у директном сусрету ретком чак и за најхрабрије исповеднике тога доба, смело је исповедио исправно поштовање светих икона и отворено укорио Константина због прогона Цркве коју је цар, формално, требало да штити. Због те неустрашиве јавне критике био је окрутно мучен и вучен по улицама Цариграда пред очима народа, као упозорење свима који би помислили да следе његов пример. Све те муке поднео је непоколебљиво, не одрекавши се ни Христа ни светих икона ни под најгорим мучењем, и тако је предао душу Богу око 767. године. Црква га поштује као преподобног по дугом монашком подвигу на Криту и као мученика по коначном, јавном страдању за православну веру у самом Цариграду.
Празновање
Празнује се 30. октобар по новом календару (17. октобар по старом).