Житије
Свети пророк Осија један је од дванаест такозваних „малих” пророка Старог завета, а живео је у ВИИИ веку пре Христа, у време када је израиљски народ, подељен после Соломонове смрти на два царства, све више скретао у идолопоклонство, посебно у Северном царству где је деловао. Пророковао је управо у том Северном, израиљском царству, позивајући народ да се одврати од култа туђих богова, посебно распрострањеног култа Вала, и врати верности једином Богу својих отаца.
Његова проповед и сам његов лични, драматичан живот постали су жива слика Божје љубави према неверном народу на начин без преседана у старозаветној пророчкој традицији: по директном Божјем налогу, Осија је оженио жену по имену Гомер која га је потом неваљалством напустила ради других љубавника, али јој је, опет по Божјој заповести, опростио и вратио је у свој дом — сопствено брачно страдање и праштање које је Осија користио као живу, телесну проповед о томе како Господ, упркос сталној неверности Израиља према Њему, не одбацује заувек народ који воли, већ га увек изнова позива на покајање и обраћање.
Његове речи о милости Божјој и унутрашњој, а не само обредној вери сачуване су у краткој, али густој књизи која носи његово име, а Црква у њима препознаје и јасне најаве о доцнијем доласку Спаситеља, укључујући стих о васкрсењу „трећега дана” који хришћанска традиција тумачи као пророштво о Христовом васкрсењу. Пророк Осија упокојио се у дубокој старости, оставивши народу трајну поруку да Бог „хоће милост, а не жртву, и познање Бога већма него жртве паљенице” — стих који је и сам Христос доцније цитирао у Јеванђељу.
Празновање
Празнује се 30. октобар по новом календару (17. октобар по старом).