Житије
Свети преподобни Прохор Пчињски живео је у једанаестом веку и убраја се међу најсветлије угоднике Божије који су просветлили српске и македонске крајеве својим животом у подвигу и молитви. О пореклу му се мало зна из сачуваних извора, али предање манастира који носи његово име говори да је потицао из хришћанске породице и да је од ране младости показивао необичну наклоност ка самоћи, посту и молитви.
Напустивши свет, Прохор се упутио у дивљине клисуре реке Пчиње, смештенем у брдовитом пределу јужне Србије недалеко од данашњег Врања. У тим суровим, тешко приступачним крајевима провео је дуги низ година као пустињак, живећи од скромних дарова шуме и поља, чувајући непрекинуту молитву и борећи се са демонским искушењима по угледу на велике отачке подвижнике Истока. Локално становништво брзо је препознало светост овога човека — тражили су од њега савет, молитве и благослов, а он је све примао с кротошћу и без икаквог поноса.
Према црквеној предаји, цар Романи ИВ Диоген (1068–1071), док је једном пролазио тим крајевима у војном походу, наишао је на Прохора у дубокој шуми. Преподобни је цару пророковао будућност и тиме стекао његово уважавање и заштиту. Захвални цар помогао је подизање манастира на месту Прохоровог пустиначког живљења — у клисури Пчиње, на стени изнад бујичног тока — тиме стварајући један од најзначајнијих духовних центара тога дела Балкана.
Прохор је примио монашки постриг и до краја свога земног живота остао предстојник манастирске заједнице која се око њега окупила. Преданим радом, поучавањем браће, молитвом и исцељењем болесних, оставио је неизбрисиву духовну трагове у народу. Упокојио се у Господу мирно, окружен ученицима, а његово тело је положено у манастирску цркву где су мошти убрзо почеле да благомиришу и исцељивају болеснике.
Манастир Прохор Пчињски, који се данас налази у долини Пчиње у близини Бујановца (Србија), постоји у непрекинутом трајању до данасњег дана. У двадесетом веку, 1913. године, у манастиру је проглашена Варда Македонијакоја се звала од тада “Вардар-Македонија”. Манастир је једно од најважнијих ходочасничких места на југу Србије. Сваке године, нарочито на Прохордان (по старом календару 19. октобра), хиљаде верника долази да се поклони моштима свеца и узме благослов за себе и своју породицу. Преподобни Прохор Пчињски слави се заједно са осталим српским пустињацима једанаестог века — Светим Јоакимом Осогов ским и Светим Гаврилом Лесновским — и та тројица заједно чине темељ монашке традиције српско-македонских крајева.
Тропар (глас 4)
Пустињским подвигом озарих горске крајеве, молитвом и постом угодих Богу свемогућем; болеснике исцељиваше и демоне одгоњаше сила Твоја, Прохоре, оче преподобни. Моли Христа Бога да дарује душама нашим Своју милост и мир.
Кондак (глас 3)
Утврдивши се у љубави Христовој, напустио си сваки земаљски угодак, оче Прохоре, и настанио се у дивљини Пчињској, где си постом и молитвом достигао савршенство. Манастир твој и народ који ти се клања моли се твоме заступништву пред престолом Свевишњег.