Житије
Свети Сава Ердељски, из лозе Бранковића, потицао је од некадашње српске деспотске породице која се после пада средњовековне српске државе склонила у угарске и ердељске крајеве, и био је митрополит ердељски (трансилванијски) у XVII веку и велики исповедник православне вере. У време када је православни српски и румунски народ у Ердељу, тада под влашћу протестантских калвинистичких кнежева, био изложен јаком, систематском притиску да напусти отачку православну веру и прихвати калвинизам као државну религију, свети Сава је храбро и одлучно стао у одбрану вековног православља своје пастве, и српске и румунске, које је заједно духовно обједињавао под истом митрополијом.
Неуморно је обилазио своју распрострањену и сиромашну митрополију, утврђивао колебљиве вернике у вери усред сталног притиска, подизао и обнављао храмове, и посебно се трудио око штампања богослужбених књига на црквенословенском и румунском језику, јер је управо доступност богослужења на разумљивом језику сматрао кључним оружјем против калвинистичке пропаганде која је нудила баш ту предност својим присталицама. Бринуо је једнако о чистоти вере и о општој просвети свога сиромашног и често неуког народа, отварајући где год је могао основе црквеног образовања.
Због те доследне постојаности у одбрани православља, навукао је на себе отворен гнев тамошњих калвинистичких властодржаца, који су од њега директно тражили да се повинује њиховим верским захтевима и олакша прелазак своје пастве у калвинизам. Пошто је то одлучно одбио, био је насилно свргнут са свог митрополитског трона, бачен у тамницу и тамо подвргнут тешком злостављању и јавним понижењима смишљеним да сломе његов ауторитет пред народом. Изнурен дугим страдањем у заточеништву, али до краја непоколебљив у вери, убрзо је и преминуо од последица злостављања. Његово страдање за веру трајно повезује православне Србе и Румуне тог пограничног краја, који га заједно поштују као заједничког светитеља. Српска и Румунска православна црква поштују га као исповедника који је сопственим трпљењем посведочио непоколебиву верност православљу у време великог верског притиска.
Празновање
Празнује се 7. маја по новом календару.