Житије
Свети свештеномученик Бранко био је српски православни свештеник, један од многобројних новомученика двадесетог века који су пострадали 1941. године, на самом почетку Другог светског рата, у првим месецима успостављања Независне Државе Хрватске, када је над српским православним становништвом и његовим свештенством спроведено систематско и изузетно сурово страдање, једно од најтежих у читавој историји Српске цркве. Као парох, отац Бранко је пре рата верно и предано вршио свештеничку дужност у својој средини, крштавајући, венчавајући и сахрањујући своје парохијане, делећи са верним народом како свакодневне радости тако и невоље тога времена, као било који други савестан сеоски свештеник уочи рата који је убрзо све променио.
Када је отпочео прогон српског народа, свештенство је било једна од првих и најизложенијих мета усташког терора, управо због улоге коју је Српска црква имала као чувар националног и верског идентитета народа — отац Бранко је, попут стотина својих сабраћа свештеника широм Лике, Босне, Славоније и Херцеговине, ухапшен заједно са делом својих парохијана, без могућности одбране или суђења. Злостављан и мучен, остао је, према предању које је Српска црква сачувала о његовом страдању, до краја веран Христу и своме пастирском позиву, не одричући се ни своје вере ни свог народа коме је служио.
Са мноштвом недужних жртава тога времена, и сам отац Бранко је страдао мученичком смрћу, делећи судбину огромног броја српских свештеника убијених те исте године, често без трага о тачним околностима њихове смрти, сахрањених у заједничким, безименим гробовима. Својим крсним путем, какав су прошле хиљаде његових сабраћа, посведочио је да је љубав према Богу и верном стаду јача од страха пред најсуровијом смрћу. Његов мученички крај остао је трајно сведочанство о верности свештеника који своје стадо није напустио ни у часу највеће опасности, када је то од њега тражило највишу могућу цену. Српска православна црква убраја га у сабор светих новомученика, жртава страдања српског народа у двадесетом веку, чија имена и данас сведоче о размерама те трагедије.
Празновање
Празнује се 7. маја по новом календару.