Житије
Свети Спиридон, епископ града Тримитунта на острву Кипру, живео је на прелазу из ИИИ у ИВ век. Потицао је из сиромашне сеоске породице и целог живота остао је, у срцу, простодушни пастир — био је ожењен, имао је кћер, и бавио се сточарством све док, после смрти супруге, није потпуно посветио свој живот Богу. Упркос једноставности и неучености, које никада није прикривао ни као епископ, народ га је препознао као човека изузетне светости, благости и дара чудотворства, те је, и поред свог необичног порекла за тај високи црквени чин, изабран за епископа Тримитунта.
Као епископ, Спиридон је наставио исти скромни, сеоски начин живота — сам је чувао овце и обрађивао земљу, док су врата његове куће увек била отворена за путнике и сиромашне. Сачувана су бројна предања о његовим чудима: исцељивао је болесне, избављао је сиромахе из дугова, заустављао је поплаве и сушу молитвом, а једном је, по најпознатијем предању, чак и васкрснуо мртво дете да би мајка могла да му каже где је сакрила новац намењен отплати дуга, пошто је девојчица изненада преминула пре него што је то успела да открије.
Године 325. учествовао је на Првом васељенском сабору у Никеји, где су се сабрали епископи из целог хришћанског света да се супротставе Аријевој јереси, која је порицала да је Син Божји једносушан са Оцем. Према познатом предању, када је покушао речима да објасни ученим филозофима тајну јединства Пресвете Тројице у три лица, Спиридон је узео обично црепно црево (целију) у руку и, изговарајући молитву, стиснуо га — из њега је истог трена, пред очима запањених присутних, избио пламен навише, вода наниже, док му је у руци остала само глина, показујући тако да три различита елемента (ватра, вода, земља) могу истовремено постојати у једној ствари, баш као што три Лица постоје у једном Божанству — чудо које је снажно утицало на ток самог Сабора.
Преминуо је око 348. године, а његове мошти, које су вековима касније пренете са Кипра на острво Крф у Грчкој (због турских освајања), до данас су остале нетљене и миришљаве, и према сведочанствима многих верника периодично „путују” — ципелице којима је обучено тело редовно се троше и мењају, што се у народу тумачи као знак да светитељ и данас обилази и помаже онима који му се моле. Свети Спиридон је један од најомиљенијих и највише призиваних светитеља у читавом православном свету, посебно као заштитник сиромашних, путника и оних у материјалној невољи.
Празновање
Празнује се 25. децембар по новом календару (12. децембар по старом).