Житије
Свети свештеномученик Доротеј био је епископ града Тира у Феникији и учени пастир Цркве, који је живео на прелазу из ИИИ у ИВ век, током читавог периода последњих прогона хришћана пре Миланског едикта. Одликовао се дубоким познавањем Светог писма, црквене историје и предања, укључујући, према доцнијим изворима, и познавање јеврејског језика које му је омогућавало дубље проучавање старозаветних текстова, па је написао и неколико корисних дела за поуку верних, међу њима и спискове имена старозаветних и новозаветних личности са кратким белешкама о њиховој судбини.
Као епископ, ревносно је пасао своје стадо, проповедао реч Божју и утврђивао вернике у побожности кроз деценије које је провео на епископској служби, пролазећи кроз многе невоље и периоде скривања зарад имена Христовог док су се прогони повремено појачавали и слабили. У време обновљених прогона, када су незнабожачке власти поново настојале да угасе светлост Јеванђеља пре него што ће коначно бити присиљене да признају хришћанство, и он је, упркос својој дубокој старости од готово сто година, био ухваћен.
Иако је већ доживео изузетно дуг живот и могао се надати природној смрти после деценија верног служења, свети Доротеј се није одрекао Христа пред лицем последњег искушења, већ је храбро поднео муке намењене далеко млађем човеку и тако, у дубокој старости, примио венац мучеништва после целога века проведеног у служби Цркве. Црква га поштује као верног јерарха, ученог писца и свештеномученика који је веру посведочио и дугим животом верног служења и коначном смрћу за исту ту веру.
Празновање
Празнује се 18. јун по новом календару (5. јун по старом).