Житије
Свети Климент Римски живео је у првом веку и убраја се међу најближе ученике светих апостола, такозване апостолске мужеве који су лично познавали апостоле и од њих примили веру из прве руке. Предање га повезује са апостолом Петром, по неким изворима и са апостолом Павлом, од којих је примио веру и рукоположење, те је постао један од првих епископа Римске Цркве, четврти по реду после самог апостола Петра. Мудро је и ревносно водио хришћанску заједницу у Риму у време када је вера била прогоњена од римске власти, утврђујући вернике у љубави, јединству и послушности црквеном поретку.
До данас је сачувана његова посланица упућена хришћанима у Коринту, написана крајем првог века поводом раздора који је тамо избио против законито постављених црквених старешина — у њој свети Климент позива коринтске хришћане на слогу, смирење и мир, позивајући се на примере из Старог завета и на апостолско предање о црквеном реду, због чега се ово дело сматра једним од најдрагоценијих сведочанстава о животу Цркве непосредно после апостолског доба, готово равно по значају списима самог Новог завета.
Због неустрашивог проповедања Христа у самом срцу царства, био је прогнан из Рима и осуђен на тешки принудни рад у каменоломима на далекој кримској обали Црног мора, где је затекао мноштво других прогнаних хришћана како пате од жеђи. По предању, молитвом је извео извор воде из стене, чиме је многе незнабошце из околине привео вери, те је и у прогонству наставио да проповеда и оснива нове хришћанске заједнице по целом полуострву. Узнемирене тим успехом, римске власти су напослетку наредиле његово погубљење: везан за сидро, бачен је у море и тако мученички пострадао, вероватно крајем првог или почетком другог века. Црква га поштује као светог свештено-мученика и апостолског мужа, чија реч о слози и јединству Цркве и данас поучава вернике на мир и послушност Богу.
Празновање
Празнује се 8. децембар по новом календару.