Житије
Свети свештеномученик Ђорђе поштује се у Цркви као свештеник који је живот положио за веру Христову, спајајући у себи двоструку службу — пастирску бригу о повереном му стаду и коначно сведочанство мучеништва. Име Ђорђе, од грчког геōргóс — „земљорадник”, једно је од најраширенијих хришћанских имена, ношено кроз векове и од најпознатијег светог великомученика Георгија Победоносца и од мноштва других светитеља, епископа и свештеника који су га носили у част тог великог првообразног светитеља.
Свештеномучеништво, као посебан чин у православном календару, додељује се оним свештеним лицима која су, вршећи своју литургијску и пастирску дужност, пострадала за веру — било у раним вековима прогона римских власти, било у каснијим епохама под разним освајачким или безбожничким режимима кроз историју хришћанства. Такав свештеник не губи живот као усамљени појединац, већ као пастир који, остајући веран свом позиву до краја, потврђује делом оно што је проповедао речју својој пастви — чинећи свештенство и мучеништво једним, недељивим сведочанством вере.
О тачним историјским околностима Ђорђевог страдања — месту, времену и појединостима прогона коме је био изложен — није сачувано детаљно сведочанство, али Црква његово име трајно чува у свом поменику, убрајајући га међу свете свештеномученике чије је заступништво пред Богом верници и данас призивају у молитви.
Црква га поштује у збору свештеномученика, призивајући га као молитвеника за све свештенослужитеље који своју дужност врше у тешким временима. Његов спомен у календару чува свест да се свештеничка служба, када околности то затраже, може показати као позив који од човека тражи све што има, и да је Црква такве пастире одувек стављала уз мученике првих векова као равне по сведочанству.
Празновање
Празнује се 17. јун по новом календару (4. јун по старом).