Житије
Свети свештеномученик Лукијан живео је у ИИИ и почетком ИВ века, а потицао је из сиријског града Самосате, рођен у побожној хришћанској породици. Од младости се одликовао изузетном љубављу према књизи и побожношћу, па је после родитељске смрти раздао наслеђено имање сиромасима и посветио се искључиво изучавању Светог писма, стекавши велико образовање у оближњој Едеси пре него што је постао презвитер Антиохијске цркве, једног од највећих хришћанских средишта тога доба.
Био је познат широм Истока као изузетно учен тумач Светог писма, веран дословном, историјско-граматичком читању библијског текста, по чему се антиохијска богословска традиција и данас разликује од александријске, склоније алегоријском тумачењу. Посветио је велик део живота мукотрпном послу исправљања и поновног преписивања текста Светог писма, како Старог тако и Новог завета, који је услед векова немарног преписивања био на многим местима искварен — његова редакција текста, позната каснијим богословима као „Лукијанова рецензија”, утицала је на облик библијског текста који се дуго користио у Цариградској цркви. Око себе је окупио бројне ученике и основао угледну богословску школу у Антиохији, из које је потекло много каснијих познавалаца и тумача црквеног учења, мада је, на жалост, међу његовим ученицима био и злогласни јеретик Арије, чије је касније заблуде сам Лукијан, будући мученик православља, сигурно осудио.
У време суровог прогона хришћана под царевима Диоклецијаном и, потом, Максимином Дајом, Лукијан је ухваћен заједно са многим другим антиохијским хришћанима и одведен у Никомидију, тадашњу царску престоницу на Истоку, где је изведен пред самог цара и високе достојанственике. Тамо је дуго трпео сурову тамницу, гладовање и разна мучења, али се никада није одрекао Христа нити пристао да принесе жртву идолима. Предање казује да је, везан у оковима и немоћан да стоји, последњу свету литургију у животу савршио лежећи на сопственим грудима, које су му послужиле као жртвеник, док су му сабраћа причешћивали из његових руку. Скончао је мученички око 312. године, оставши до краја веран вери коју је целог живота учено изучавао и неустрашиво бранио.
Празновање
Празнује се 28. октобар по новом календару.