Житије
Свети Ђорђе Кратовац српски је новомученик из шеснаестог века, родом из рударског града Кратова у данашњој Северној Македонији, који је у то доба, захваљујући богатим рудницима сребра, био познат по вештим златарима и драгуљарима. Био је млад и изузетно даровит златарски шегрт, васпитан од малена у дубокој хришћанској побожности од стране свог стрица свештеника, одликујући се, по једнодушном сведочанству житија, ретком чистотом и лепотом и душом и телом, тако да су га сви у занатској радњи волели и поштовали.
Због немирних времена и, по неким изворима, због узнемиравања од стране једног угледног Турчина заљубљеног у његову мајку, млади Ђорђе се са породицом преселио у Софију, где је наставио да усавршава свој златарски занат у радњи једног угледног персијског трговца. Турски достојанственици у граду, задивљени његовом необичном лепотом, разборитошћу и занатском вештином, упорно су настојали да га приволе да напусти хришћанску веру и прими ислам, обећавајући му богатство, висок положај на двору и чак брак са угледном девојком, а када је одбијао, претећи му затвором и смрћу.
Млади Ђорђе је све те понуде и претње одлучно и мудро одбијао, у више наврата јавно пред судијама и угледним Турцима исповедајући да се никада неће одрећи Христа, свог јединог Господа, ма шта га због тога снашло. После дуготрајног притиска и неколико судских рочишта на којима је храбро бранио своју веру мудрим одговорима надмашујући годинама старије противнике, осуђен је на смрт и, пошто га уобичајена мучења нису поколебала, напослетку је жив спаљен на ломачи у Софији 1515. године, у само осамнаестој години живота. Његово страдање убрзо је, док су још живи били очевици, детаљно описао поп Пејо, свештеник који је био присутан мучеништву, у житију које је сачувало до данас живу успомену на његову необичну храброст и верност усред најтеже кушње. Црква га поштује као светог великомученика и посебан украс српскога и бугарског рода под турском влашћу.
Празновање
Празнује се 24. фебруара по новом календару.