Sveta Velikomučenica Varvara

Žitije

Sveta Velikomučenica Varvara rođena je krajem 3. veka u gradu Heliopolju (današnji Liban), u porodici imućnog pagana Dioskora. Njena majka rano je preminula, a otac, obuzet ljubomornom brigom za njenu izuzetnu lepotu i mudrost, sazidao je za nju visoku kulu, u koju ju je zatvorio kako je niko ne bi video. Tu je Varvara, posmatrajući prirodu i nebo, počela da razmišlja o Tvorcu — videla je da idoli njenog oca ne mogu biti istinski Bog, jer su delo ljudskih ruku.

Kroz susrete sa hrišćanskim ženama u gradu i tajnu prepisku, Varvara je upoznala učenje Hristovo i u srcu je primila veru. Njeno ime, koje na grčkom znači „strankinja, varvarka”, postaje simbol njenog otkrića da je u svetu paganstva ostala stranac, a da pripada Hristu. Kada je otac otputovao na duži put, naredila je graditeljima da u kupatilu, koje je zidao za nju, naprave tri prozora umesto dva — kao simbol Svete Trojice. U bazenu kupatila krstila je sebe, prizivajući ime Oca, Sina i Svetoga Duha.

Po povratku, Dioskor je shvatio da mu je kći prešla u veru u Raspetoga. Razjaren, izvukao je mač i pokušao sam da je posečе, ali je Varvara čudesno spasena — stena se otvorila pred njom i sklonila je. Uhvaćena je i predata sudiji Martijanu, koji ju je svirepo mučio: bičevali su je, palili joj rane svećama, vodili gola po gradu. Tokom svake noći Gospod ju je iscelio i tešio. Sa njom je stradala i sveta Julijana, koja je glasno ispovedila Hrista posmatrajući njene muke.

Najzad, sam Dioskor uzeo je mač i posekao kćer svojom rukom. Čim je to učinio, sa neba je sišao grom i ubio i njega i sudiju Martijana. Sveta Varvara stradala je oko 306. godine. Njene mošti počivaju u Kijevu, u Vladimirskoj sabornoj crkvi, gde su predmet velikog poštovanja.

Sveta Varvara je u Crkvi posebno poznata kao zaštitnica od iznenadne, neispovedane smrti. Pred svoju smrt molila je Hrista da svako ko je se seti i prizove pred kraj života ne ostane bez pričešća i pokajanja. Stoga je njena ikona u svakoj kući napomena da se pripremimo za večnost.

Tropar (glas 8)

Jagnjetu tvoga, Isuse, Varvara prikladno se nagovi i krštenjem trostrukim u savršenu nezahvatu odeven biva, i krv svoju kroviče izli, i venac mučenja primi.

Kondak (glas 4)

U Trojici blagočestivo pojavljujući, prepoznala si u kupatilu trostruke prozore, mučeniče Varvaro, i u krštenju Krstom Hristu se uvenčala si.

O slavi

Varvarica, slava posvećena Svetoj Varvari, slavi se 17. decembra po novom (gregorijanskom) kalendaru, što odgovara 4. decembru po starom (julijanskom). Pada usred Božićnog posta, te je slavski sto u potpunosti posan.

Varvarica je tradicionalno ženska slava — slave je porodice naročito u Vojvodini, Šumadiji i istočnoj Srbiji. Pored krsne slave, Sveta Varvara se posebno priziva kao zaštitnica rudara, vojnika i svih onih koji se bave opasnim poslovima, kao i svih koji žele „mirnu i hrišćansku končinu života”.

Centralno tradicionalno jelo Varvarice je varica — kuvana pšenica sa pasuljem, kukuruzom, suvim šljivama i orasima, koja se priprema upravo na ovaj dan. Veruje se da je varica simbol obilja i berićeta, a u nekim krajevima Srbije domaćica je nosila u zoru komšijama, deci i siromasima da bi se „sreća zasula” po celoj kući.

Slavski sto Varvarice obavezno uključuje slavski kolač, žito (koljivo), posnu sarmu, pasulj prebranac, posne salate od kiselog kupusa i cvekle, posnu ribu (jer je riba dozvoljena u Božićnom postu izuzev sredom i petkom), suvo voće, orahe, lešnike i medenjake. Domaćin pali slavsku sveću, a sveštenik blagosilja kolač i žito uz molitvu Svetoj Varvari za zdravlje, mir u kući i bezbednu končinu života svih ukućana.