Шта се слави
Богојављење (грчки Тхеопханеиа — „Јављање Бога“) слави крштење Господа Исуса Христа у реци Јордан од Јована Крститеља, описано у сва четири јеванђеља. Када је Исус изашао из воде, отворила су се небеса, Дух Свети сишао је у виду голуба, а глас Оца рекао је: „Овај је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.“ Тим догађајем јавила се свету тајна Свете Тројице — Отац гласом, Син телом, Дух у виду голуба — по чему је празник и добио име.
Празник се у православном предању назива и „Просвећење“, јер вода крштења просвећује душе верних. Заједно са Божићем, некада је слављен као један празник, а раздвојио се на два засебна славља тек током ИВ века.
Водоосвећење
Централни обред празника је Велико водоосвећење. Свештенство и верници излазе у литији до реке, језера или чесме, где свештеник трипут урања крст у воду уз посебну молитву — по угледу на Христово крштење. Вода освећена тим обредом, агијазма, чува се у домовима током целе године: користи се за кропљење куће, пије се наташте, а верује се да не квари и да поседује исцелитељску моћ.
У многим местима у Србији, после водоосвећења на отвореној води, свештеник баца крст у реку или језеро, а млади мушкарци скачу у хладну воду да би га ухватили — онај ко успе сматра се посебно благословеним у години која долази.
Пост и трпеза
Дан уочи Богојављења, познат као Крстовданско навече, једнодневни је строги пост, сличан Бадњем дану — у народу се говорило да се пости „до звезде“. На сам празник пост је потпуно разрешен на рибу и маслиново уље, у знак радости што је Христос освештао воду својим крштењем.
Тропар (глас 1)
Кад си се у Јордану крстио, Господе, јавило се Тројично поклоњење: јер је Родитељев глас сведочио Теби, називајући Те Сином љубљеним, и Дух у виду голуба потврђивао је извесност речи. Јавивши се, Христе Боже, и свет просветивши, слава Теби.
Кондак (глас 4)
Јавио си се данас васељени, и светлост Твоја, Господе, знаменова се на нама, који са разумом појемо Ти: Дошао си и јавио си се, Светлости неприступна.
Традиција у Србији
Рано ујутро на Богојављење домаћица узима освећену воду и кропи њоме све укућане, кућу и стоку. У старијим крајевима постојао је и обичај да се тога дана волови изведу на њиву и изоре прва бразда, као знак да почиње нова пољопривредна година.
Домови се тога дана каде тамјаном, а свештеник у данима после празника обилази парохију са крстом и светом водом, освећујући куће и благосиљајући укућане — обичај који у многим селима траје данима после самог Богојављења.