Шта се слави
Мала Госпојина је Рођење Пресвете Богородице, један од дванаест великих празника православне Цркве. Празнује се 21. септембра по новом календару (8. септембра по јулијанском).
Назив „Мала” не говори о мањем значају, него разликује овај празник од Велике Госпојине (28. август), која слави Успење Богородице. У народу су оба празника међу најомиљенијима.
Предање о рођењу
Јеванђеља не говоре о рођењу Богородице. Оно што Црква празнује почива на древном предању, сачуваном у спису познатом као Протојеванђеље Јаковљево из ИИ века — тексту који Црква не убраја у Свето писмо, али чије је предање о Богородичиним родитељима прихватила и уградила у богослужење.
По том предању, Јоаким и Ана били су побожан брачни пар из Назарета који је до дубоке старости остао без деце. У тадашњем јеврејском друштву нероткиња је носила терет јавне срамоте — предање бележи да је Јоакимова жртва у храму једном била одбијена управо због тога.
Повукли су се у молитву и пост: Јоаким у пустињу, Ана у свој врт. Обојици се, по предању, јавио анђео и најавио рођење детета. Заветовали су да ће дете, када се роди, посветити Богу — што су и испунили када су Марију у трећој години одвели у храм, догађај који Црква празнује као Ваведење (4. децембар).
Почетак црквене године
Црквена (литургијска) година не почиње 1. јануара него 14. септембра (1. септембра по старом календару). Мала Госпојина је, дакле, први велики празник у црквеној години — а Успење Богородице, Велика Госпојина, последњи.
Тај распоред није случајан. Црквена година почиње рођењем оне кроз коју у свет долази Спаситељ, а завршава се њеним одласком из овога света. Богослужбене песме празника зато говоре о „почетку спасења” — јер рођењем Богородице почиње оно што ће се довршити Христовим доласком.
Тропар (глас 4)
Рођење твоје, Богородице Дјево, радост објави свој васељени; јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, и разрешивши клетву даде благослов, и уништивши смрт дарова нам живот вечни.
Кондак (глас 4)
Јоаким и Ана од поруге нероткињства ослободише се, а Адам и Ева од трулежности смртне, пречисти, светим рођењем твојим. Њега празнује и народ твој, од греха избављен, кличући ти: нероткиња рађа Богородицу и хранитељку Живота нашега.
Пост и трпеза
Празник не пада ни у један вишедневни пост. Ако се поклопи са средом или петком, пост је разрешен на рибу, вино и уље.
Како Мала Госпојина долази у јеку бербе и јесењих послова, трпеза је традиционално богата плодовима тога доба — купусом, тиквом, орасима и грожђем.
Традиција у Србији
Мала Госпојина се поклапа са врхунцем јесењих пољских послова — бербом грожђа и кукуруза — па је у народу природно повезана са захвалношћу за род земље.
Бројни манастири и храмови посвећени Рођењу Богородице славе тога дана своју храмовну славу, међу њима и неки од најстаријих српских. Сабори на Малу Госпојину, са богослужењем, вашаром и народним весељем после њега, вековна су појава у Шумадији и Поморављу.
Мала Госпојина је и крсна слава знатног броја српских породица. Уобичајено је да се тога дана посети храм, запали свећа и помоли за заштиту Богородице над домом.