Шта се слави
Покров Пресвете Богородице слави њено чудесно јављање у Влахернском храму у Цариграду, храму у коме се чувала Богородичина ризапокривало. По древном предању, током свеноћног бденија, када је граду претила опасност, свети Андреј, јуродиви (блажени) Христа ради, и његов ученик Епифаније видели су Богородицу како, окружена анђелима и светима, улази у храм, моли се, а потом скида свој вео — омофор — и шири га изнад окупљеног народа, у знак заштите и заговора пред Богом.
Назив празника, Покров, долази управо од те речи — покривало, знак Богородичиног материнског старања над хришћанским народом.
Празник нарочито омиљен код Словена
Иако се догађај збио у Цариграду, празник Покрова посебно место заузима у богослужбеном предању словенских православних народа — руског и српског — где је вековима један од најомиљенијих Богородичиних празника, са мноштвом храмова и манастира посвећених управо њему.
Тропар (глас 4)
Данас ми, богољубиви, светло празнујемо, осењени Твојим, Богомати, доласком, и гледајући Твоју пречисту икону, умилно говоримо: покриј нас часним Твојим покровом, и избави нас од свакога зла, молећи Сина Твога, Христа Бога нашег, да спасе душе наше.
Кондак (глас 3)
Девица данас предстоји у Цркви, и са саборима светих невидљиво за нас Богу се моли; анђели са архијерејима се клањају, апостоли са пророцима ликују, јер за нас моли Богородица вечнога Бога.
Традиција у Србији
Покров пада у доба када се лето коначно прелама у јесен, па је у народном календару одавно препознат као граница између пољских радова и зимске припреме. Време око Покрова традиционално је било погодно за свадбе, јер су главни летњи послови већ били завршени.
Многе цркве и манастири у Србији посвећени су Покрову Пресвете Богородице и славе тога дана своју храмовну славу. Покров је и крсна слава извесног броја српских породица, а уобичајен је одлазак у цркву и молитва Богородици за заштиту дома пред наступајућу зиму.