Шта се слави
Преображење Господње спада у дванаест великих празника православне Цркве. Празнује се 19. августа по новом календару (6. августа по јулијанском), увек истог датума.
Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки описују како је Христос повео тројицу најближих ученика — Петра, Јакова и Јована — на високу гору, по предању гору Тавор у Галилеји. Тамо се пред њима преобразио: „засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост”. Уз Њега су се јавили пророци Мојсије и Илија и разговарали с Њим, а из светлог облака зачуо се глас Очев: „Ово је Син мој љубљени; њега слушајте.”
Догађај се збио недуго пре Христовог страдања. Црква га тумачи као откривење — ученици су за тренутак видели божанство које је иначе било скривено под људским телом, да би касније, када Га виде распетог, знали да страдање прима добровољно.
Присуство Мојсија и Илије има своје значење: Мојсије представља Закон, Илија пророке. Њихов разговор са Христом показује да се у Њему испуњава све што су Закон и пророци најављивали.
Зашто се празнује у августу
Сам догађај се, према јеванђеоском редоследу, збио око четрдесет дана пре распећа — дакле у време које би падало усред Великог поста. Да празник не би пао у дане најстрожег поста и покајања, Црква га је поставила на 6. август по старом календару, четрдесет дана пре Воздвижења Часног крста, празника који такође подсећа на крст.
Празник је установљен током ИВ века у Јерусалиму и Цариграду, када је на Тавору подигнут храм. Богата тумачења оставили су свети Јован Дамаскин и, у XIV веку, свети Григорије Палама.
Таборска светлост
Питање какве је природе била светлост на Тавору изазвало је у XIV веку један од најважнијих богословских спорова у историји православља.
Свети Григорије Палама, бранилац исихастичког предања, учио је да Таборска светлост није створена појава — није била обична светлост коју је Бог за ту прилику направио — него нестворена енергија Божја, сам Бог у своме дејству. Човек не може видети Божју суштину, али може, очишћеног срца, бити причастан Његовим енергијама. То учење је Црква прихватила и оно стоји у темељу православног разумевања молитве и обожавања човека.
Због тога је Преображење у монашком предању посебно поштовано: подвижничка молитва управо и тежи томе да човек постане способан да види ту светлост.
Освећење грожђа
Најпрепознатљивији обред празника у српским крајевима јесте освећење грожђа. После Литургије свештеник чита посебну молитву над донетим грожђем и осталим воћем.
Обичај води порекло од старозаветног приношења првина — првих плодова рода — Богу, као знак захвалности и признања да све долази од Њега. У народу се држало правило да се грожђе не једе пре Преображења, него да се сачека да буде благословено.
Уз грожђе се доноси и друго воће које у то доба сазрева: шљиве, крушке, јабуке. У крајевима где грожђе не успева, освећује се оно воће које има. После Литургије се освећено воће дели међу вернима, а обичај је и да се однесе укућанима који нису могли доћи и на гробове најближих.
Пост и трпеза
Преображење пада усред Госпојинског поста, који траје од 14. до 27. августа и припрема вернике за Велику Госпојину. Пост је строг, али је на сам празник разрешен на рибу, вино и уље.
На трпези се стога најчешће нађе риба, уз посна јела од летњег поврћа и свеже воће. Уз освећено грожђе, то је дан када се посна трпеза осетно разликује од осталих дана поста.
Тропар (глас 7)
Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима својим славу своју колико су могли поднети. Нека и нама грешнима засија светлост Твоја вечна, молитвама Богородице, Даваоче светлости, слава Теби.
Кондак (глас 7)
На гори си се преобразио, и колико су могли ученици Твоји славу Твоју, Христе Боже, видеше, да када Те виде распетога, разумеју да је страдање добровољно, и проповеде свету да си Ти ваистину Очев одсјај.
Традиција у Србији
У народу се Преображење доживљава као дан када се лето прелама ка јесени. Уз њега се везује веровање да после тог дана вода у рекама постаје хладнија, па се престаје са купањем.
У виноградарским крајевима празник има посебан значај: њиме почиње припрема за бербу, а освећено грожђе се чува као благослов за род. Понегде се тога дана обилазе и освећују сами виногради.
Преображење је крсна слава мањег броја породица него велике јесење славе, али се у местима где је храм посвећен том празнику обележава као храмовна слава — са сабором и заједничким ручком после Литургије.