Шта се слави
Спасовдан — Вазнесење Господње — слави узнесење Христа на небеса, четрдесетог дана после Васкрса. По Јеванђељу по Луки и Делима апостолским, Господ је, после четрдесет дана проведених са ученицима после васкрсења, извео апостоле на Маслинску гору крај Јерусалима, благословио их и, пред њиховим очима, уздигнут је у облак и нестао им из вида. Два анђела у белим хаљинама рекла су апостолима: „Овај Исус, узет од вас на небо, тако ће доћи као што сте видели да иде на небо.“
Вазнесење означава прославу Христове човечности — прослављено тело Богочовека седа са десне стране Оца, а човечанска природа тако бива уздигнута у само Божанство.
Радост и ишчекивање
Празник носи двоструко осећање: радост, јер Христос тријумфује са прослављеним телом, и благу тугу апостола пред одласком Учитеља — тугу коју ће ускоро заменити радост Силаска Светога Духа на Педесетницу, десет дана касније.
Спасовдан пада у период између Васкрса и Тројица, у коме нема поста — ни вишедневног, ни среде и петка — па је читава та седмица мрсна и свечана.
Тропар (глас 4)
Вазнео си се у слави, Христе Боже наш, обрадовавши ученике обећањем Светога Духа; утврђени благословом, уверени беху да си Ти Син Божији, Избавитељ света.
Кондак (глас 6)
Испунивши смотрење за нас, и сјединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави, Христе Боже наш, никако се не растављајући, него остајући неодступан, и вапијући онима који Те љубе: Ја сам с вама, и нико против вас.
Традиција у Србији
Спасовдан је у народу и празник са јасним пољопривредним значењем, јер пада у доба кад почињу летњи пољски радови. У многим крајевима Шумадије и централне Србије постоји обележје „зелене литије“ — обилазак њива уз молитву за добар род, као одјек старог хришћанског обреда благосиљања поља.
У народном веровању сматра се да Спасовдан „затвара земљу“ — да змије и друге опасне животиње од тог дана улазе под земљу, па опасност од уједа опада. Четвртак пред Спасовдан у многим крајевима је и дан задушница, посвећен помену умрлих.