Историјат
Спасовдан (грч. Ανάληψη — „Вазнесење”) прославља Вазнесење Господа Исуса Христа на небеса четрдесетог дана после Васкрса. По Јеванђељу по Луки и Делима апостолским, Господ је на Маслинској гори, пред очима апостола, уздигнут у облаку и нестао са виду. Два анђела у белим хаљинама рекла су апостолима: „Овај Исус, узет од вас на небо, тако ће доћи као што сте видели да иде на небо.” Вазнесење означава прославу Христове човечности — прослављено тело Богочовека седи с десне стране Оца.
Празник се слави четрдесетог дана после Васкрса (увек четвртком). Постоји у хришћанству барем од ИВ века — о њему пишу Свети Јован Златоусти и Свети Августин. У православном предању Вазнесење доноси радост јер Христос тријумфује са прослављеним телом, а истовремено и тугу апостола пред одласком Учитеља — коју убрзо замени Силазак Светог Духа на Педесетницу.
Литургијско славље
На Спасовдан се служи свечана Литургија са посебним тропаром: „Вазнео си се у слави, Христе Боже наш…” У неким епархијама и парохијама постоји обичај литије (опхода) по пољу или ван насеља, уз молитву за добре усеве и берићет. Ова традиција везана је за стари хришћански обред Рогатион days, поступно прилагођен православном богослужбеном поретку.
По типику, Спасовдан је један од дана у години кад се разрешује пост (чак у средама и петцима), до саме Педесетнице. Ово је знак радости и прославе Вазнесења.
Традиција у Србији
Спасовдан је у Србији и народни празник са јасним пољопривредним значењем — пала је у доба кад почиње летња борба за жетву. Уобичајено је да домаћин тога дана изиђе на поље и погледа усеве; у неким крајевима беру се прве биљне гранчице и спреми се зелена литија. Верује се да Спасовдан „затвара земљу” — да змије и отровне животиње тада улазе у земљу.
У Шумадији и централној Србији постоји обичај „Спасовски сабор” — одлазак на вашар или сабор у оближњем месту, сусрет са суседима и обред заједничке молитве. У православним породицама спрема се посна или скромна трпеза, а задушнице — помен умрлима — одржавају се у четвртак пред Спасовдан.