Шта се слави
Васкрс — Свето Христово Васкрсење — највећи је и најстарији празник православне Цркве, „Празник над празницима и Тријумф над тријумфима“. Трећег дана по распећу, Господ Исус Христос васкрсао је из мртвих, победивши грех и смрт. Мироносице жене дошле су у зору на гроб и затекле га празним; анђео им је рекао: „Не бојте се; знам да тражите Исуса распетога — није овде, васкрсао је, као што је рекао.“
За разлику од осталих дванаест великих празника, Васкрс нема свој утврђени датум нити спада у тај круг — он је изнад њих, извор из кога они произлазе. Сва остала богослужбена година, укључујући и датуме покретних празника попут Цвети, Вазнесења и Духова, рачуна се у односу на Васкрс.
Зашто је датум покретан
Датум Васкрса одређује се по правилу устаљеном до ИВ века, познатом као Александријски канон: Васкрс пада прве недеље после првог пуног месеца који наступи после пролећне равнодневице, рачунато по јулијанском календару. То правило обезбеђује да православни Васкрс увек долази после јеврејске Пасхе, у складу са јеванђеоским редоследом догађаја — Христово страдање и васкрсење збили су се у дане јеврејског празника Пасхе.
Због разлике између јулијанског и грегоријанског календара, православни Васкрс често не пада на исти дан као католички и протестантски, а понекад се поклопе.
Васкршња литургија
Славље почиње у ноћи између Велике суботе и Васкрса. Поноћно богослужење отвара се у полумраку храма; потом свештенство и верници, са упаљеним свећама, три пута обилазе цркву у свечаној литији, певајући канон светог Јована Дамаскина. Пред затвореним вратима храма свештеник први пут тога дана пева: „Христос васкрсе из мртвих!“, а народ одговара: „Ваистину васкрсе!“ Тек тада се врата отварају и служи се Литургија са највећом свечаношћу у целој години.
Тим тренутком престаје седмонедељни Велики пост — дозвољени су месо, млечни производи и вино, без икаквог ограничења, све до следећег поста.
Тропар (глас 5)
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима у гробовима живот дарова.
Кондак (глас 8)
Иако си у гроб сишао, Бесмртни, али си силу адову разорио, и васкрсао си као победник, Христе Боже, женама мироносицама рекавши: Радујте се! — и апостолима својим мир даровавши, Ти који палима дајеш васкрсење.
Светла седмица и четрдесет дана
Првих седам дана после Васкрса називају се Светла (Васкршња) седмица — нема поста ниједног дана, ни среде ни петка, а богослужења задржавају васкршњу свечаност. Потом следи период од четрдесет дана, све до празника Вазнесења, у коме се верници, уместо уобичајеног поздрава, обраћају једни другима речима „Христос васкрсе!“, на шта се одговара „Ваистину васкрсе!“
Васкршња јаја
Најпрепознатљивији обичај празника јесте бојење јаја, по правилу у црвену боју — симбол крви Христове проливене на Крсту. Само јаје, живот скривен у наизглед мртвој љусци, симбол је Васкрсења: наизглед без живота, из њега излази нови.
Јаја се фарбају на Велики петак или Велику суботу, уочи празника. Прво обојено јаје у домаћинству — познато као „чуваркућа“ — не једе се, него се чува у кући целу годину, као заштита дома. Уз фарбање, деца и одрасли играју се „туцања“ или „куцања“ јаја: двоје људи лупе своја јаја једно о друго, а чије јаје остане цело, тај је „победник“.
Традиција у Србији
У Србији је Васкрс највећи верски и породични празник у години. Увече уочи Васкрса верници се окупљају на поноћну Литургију; деца носе свеће, а по повратку кући домаћини куцају обојена јаја уз речи „Христос васкрсе!“
Васкршњи ручак је прва мрсна трпеза после седам недеља поста, па је традиционално обилна — печено јагње на ражњу је њено средиште у многим крајевима, уз фарбана јаја, колаче и вино. Васкршњи понедељак задржава свечани карактер — у многим местима се тога дана одржава литија око храма или се посећују родбина и пријатељи.
Поздрав „Христос васкрсе — Ваистину васкрсе“ употребљава се, уместо уобичајеног, током читаве Светле недеље, а у многим породицама и све до Вазнесења.