Шта се слави
Ваведење у Храм Пресвете Богородице слави тренутак када су Јоаким и Ана, испуњавајући свој завет дат Богу, довели трогодишњу Марију у јерусалимски Храм. По древном предању, сачуваном у спису познатом као Протојеванђеље Јаковљево (ИИ век), мала Марија се сама, без туђе помоћи, попела уз петнаест степеника Храма, а првосвештеник Захарија увео ју је у Светињу над светињама — место у које су смели да улазе само свештеници, и то једном годишње. По предању, Марија је ту живела и одрастала до своје четрнаесте године, храњена, како се верује, анђеоском храном.
Тим чином, Храм — дом Божији Старог завета — прима у себе ону која ће постати Нови Храм: живу утробу у којој ће се уселити сам Бог.
Богородица као праобраз монаштва
Теолошки, Ваведење наглашава Богородичино предодређење за њену јединствену улогу: кроз живот у посвећеном простору Храма, у молитви, посту и раду — по предању је ткала свилену нит за храмску завесу — она је припремана за тренутак када ће постати Мајка Божија. Тај начин посвећеног живота Црква види као праобраз каснијег монашког живота, па се Богородица у православном предању назива и првом монахињом.
Празник постоји у хришћанству од ВИИИ века; о њему су беседе оставили свети Тарасије и свети Герман, цариградски патријарси.
Пост и трпеза
Ваведење пада усред Божићног (Филиповског) поста. По типику, пост се разрешава на рибу, уље и вино ако празник падне у уторак, четвртак, суботу или недељу; ако падне у понедељак, среду или петак, разрешавају се само уље и вино, без рибе.
Тропар (глас 4)
Данас је преслика Божијег благовољења, и проповедање спасења људског; у Храму Божијем јасно се Девојка показује, и Христа свима унапред навешћује. И ми њој великим гласом завапимо: Радуј се, испуњење смотрења Творчевог.
Кондак (глас 4)
Пречисти Храм Спасов, многоцену палату и Девојку, свето благо славе Божије, данас се уводи у дом Господњи, благодат са собом уводећи која је у Духу Божијем; њу анђели Божији воспевају: Она је небеска палата.
Традиција у Србији
У Србији Ваведење пада у доба Филиповског поста, па је верницима важан празник унутар постовног раздобља припреме за Божић. Уобичајен је одлазак у цркву и молитва Богородици за заштиту породице у наступајућој зими.
У старијим крајевима понегде се чује и народни назив „Митровска Госпа“, због близине празника Митровдану. Жене нарочито поштују Ваведење, јер се Богородица, кроз свој живот у Храму, у народном предању сматра узором женске врлине — пред њеном иконом пале се свеће и моле за здравље деце и укућана.