Житије
Свети Јован Крститељ, последњи пророк и Претеча Христов, родио се шест месеци пре Господа Исуса Христа од побожних родитеља Захарија и Јелисавете. Захарија је био свештенослужитељ у јерусалимском храму, а Јелисавета сродница Пресвете Богородице. Обоје су били стари и без деце све док им арханђео Гаврило није обзнанио радосну вест о зачећу сина који ће бити пун Духа Светога.
Још у мајчином крилу Јован се покренуо од радости када му се Богородица, носећи у себи зачетог Христа, приближила да посети Јелисавету. Од најранијег детињства живео је суздржано и богобојажљиво. Као младић повукао се у јудејску пустињу, где је проводио време у посту, молитви и кајању. Облачио се у одело од девичје длаке и опасивао кожним појасом, а хранио се акридама и дивљим медом.
Када је имао око тридесет година, Јован је изашао на Јорданску реку и почео да проповеда народу: „Покајте се, јер се приблизило Царство небеско.” Крстио је људе у Јордану крштењем покајања, припремајући их за долазак Месије. Управо зато носи назив „Претеча” — онај који претходи Господу и припрема пут пред Њим.
На највећи чин свог живота Јован је био позван када му је приступио сам Господ Исус Христос и затражио од њега крштење. Јован се успротивио говорећи: „Ја треба да се крстим од Тебе, а Ти долазиш мени?” Али Христос је рекао да треба да се испуни свака правда, и Јован Га је крстио. У том тренутку се отворише небеса, Дух Свети сиђе у обличју голуба, а глас Бога Оца проговори: „Ово је Син Мој Љубљени у Коме Сам се благоизволио.”
Јован није оклевао ни пред земаљским моћницима. Прекорео је цара Ирода Антипе због незаконитог брака са Иродијадом, женом свога брата. Због те слободне речи био је ухапшен и бачен у тамницу. На царевој гозби Иродијадина кћи Салома заплесом одушевила је госта до те мере да јој је Ирод обећао дати што год затражи. Навођена од мајке, затражила је главу Јована Крститеља на тањиру. Тако је овај највећи од пророка био мученички обезглављен око 32. године.
Господ Исус је за Јована рекао: „Међу рођенима од жена није устао већи од Јована Крститеља.” Јован је мост између Старог и Новог Завета — последњи пророк који је указао прстом на Јагње Божје које узима грехе света. Црква га слави на више празника: Сабор Јована Крститеља (7. јануар по старом календару), Рођење (24. јун), Усековање (29. август), и два пута Наласке његове главе (24. фебруар и 25. мај по старом календару).
Тропар (глас 2)
Спомен праведног с похвалама, теби пак и сведочанство Господње довољно, Претече — заиста си био достојнији од пророка, јер си се удостојио да крстиш у потоцима Онога којег си прорицао; зато заузевши се за истину радостан си претрпео смрт по мечу, и проповедао си онима у аду Бога који се јавио у телу, који одузима грех света и даје велику милост.
О слави
Јовањдан пада 20. јануара по новом (грегоријанском) календару, то јест 7. јануара по јулијанском. Тај датум долази одмах после Богојављења (19. јануара по новом календару) — великог празника Христовог крштења на Јордану. Црква је управо дан после Богојављења посветила слављењу онога који је Христа крстио, па се овај празник назива и „Сабор” (Собор) Јована Крститеља — црквено сабирање у част Претече.
За разлику од Бадњег дана и Богојављења који су строго посни, Јовањдан је мрсни дан — на трпези се сме свињско и јагњеће месо. Породице које славе овај дан организују богат славски ручак уз славски колач, жито и све што дан допушта. Свештеник долази у кућу да освешта славски колач и стави тамјан.
У српској народној традицији Јовањдан се сматра једним од радоснијих зимских славских дана. Пошто је у питању средина јануара, славски сто је топао и издашан — пека, јагњетина, сарме и зимске зимске посластице. Гости долазе и задржавају се дуже, јер су јануарски дани кратки и весело се седи уз ватру. Многе породице, посебно у Шумадији и централној Србији, посебно су поносне на ову славу јер је Свети Јован најпоштованији светац после Богородице и Христа самог.