Žitije
Sveti Spiridon Trimifuntski, čudotvorac kiparski, živeo je u četvrtom veku i predstavlja jedan od najneobičnijih i najsvetlijih likova u istoriji Crkve. Rodio se na Kipru oko 270. godine. Pre nego što je postao episkop, bio je prost pastir — čovek koji je čuvao ovce, živeo u blagočastivoj prostoti i hranio siromašne od svog skromnog imetka. Rano se oženio i imao decu, a posle suprugine smrti posvetio se potpuno bogougodnom životu.
Narod i sveštenstvo izabrali su ga za episkopa grada Trimifunta (danas Trimithi) na Kipru zbog njegove neobične svetosti i dara čudotvorenja. Spiridon nije promenio navike ni posle episkopskog rukopoloženja — ostao je jednostavan, milostiv i blizak prostom narodu. Spavao je malo, mnogo se molio i postio, a svoja vrata držao otvorena za sve potrebite.
Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine Spiridon se suprotstavio arijanima koji su poricali Božanstvo Hristovo. U raspravi sa jednim filozofem koji je branio arijanstvo, Spiridon je uzeo komad nepečene cigle i stisnuo je u ruci govoreći: „Verom spoznajemo da je ovo zemlja, voda i vatra” — i odjednom iz cigle potekla je voda, iskočila je vatra i ostala zemlja u ruci. Tim čudom je pokazao kako u jednoj nerazdeljivoj stvari mogu biti tri različite supstance, slično kao što u jednom Bogu prebivaju tri Lica Svete Trojice. Filozofi su ostali bez reči.
Predanje mu pripisuje mnoga čuda tokom života: vratio je u privremeni život svoju umrlu kćer Irinu da bi mu otkrila gde je ostavila povereni joj novac, smirivao oluje na moru, izlečio cara Konstansa od teške bolesti, razotkrio lopove koji su mu ukrali ovce. Priča se da su anđeli pevali s njim kada je sam, bez pojaca, služio Liturgiju.
Sveti Spiridon je preminuo mirno oko 348. godine. Njegovo telo je ostalo neraspadnuto — mošti mu leže na ostrvu Krf (Kerkira) u Grčkoj, gde je i danas zaštitnik ostrva i neprestani čudotvorac. Svakih nekoliko godina menjaju mu sandale jer sveštenici primećuju da su istrošene — narod veruje da Spiridon noću obilazi bolesne i pomaže onima koji mu se mole.
U Crnoj Gori i primorskim krajevima bivše Jugoslavije posebno je poštovan. Njegovo ime i slava preneti su i u mnoge srpske porodice koje su poreklom iz tih krajeva.
Tropar (glas 1)
Na Prvom saboru javio si se zaštitnik pravoslavlja i čudotvorac, bogonosi oče naš Spiridone; senkom tvojih Bogomirnih umrlom djevojci život si vratio; i zmiju u zlato pretvorio si; i pevajući svete molitve anđele si imao. Slava Hristu koji te proslavi, slava koji ti venac da, slava koji radi tebe svima isceljenjem daruje.
Kondak (glas 2)
Ljubavlju Hristovom ranjen, umom tvim krilonosnim k Bogu uzleteo si, bogonosi, i božanstvenu zraku prosvetljenja primio si, s Anđelima pojući svakoga dana Troičnu pesmu, oče blaženi Spiridone.
O slavi
Spiridonovo slavlje pada 25. decembra po novom (gregorijanskom) kalendaru, što odgovara 12. decembru po starom (julijanskom). Zanimljivo je da taj datum po novom kalendaru pada na Božić koji se slavi po zapadnom (gregorijanskom) hrišćanskom računanju — ali srpska pravoslavna porodica koja slavi Svetog Spiridona prati julijansku računicu i slavi ga decembra 25. po novom stilu, dakle na isti dan kada католички i protestantski svet slavi Božić.
Sama slava odvija se po ustaljenom pravoslavnom slavskom obredu: sveštenik osvešta slavski kolač, pali se slavska sveća, domaćin odlomi kolač sa sveštenikom ili starešinom porodice. Trpeza je bogata, decembar je zimski mesec i gosti dolaze da ugreju dušu i telo.
U Crnoj Gori, osobito u Boki Kotorskoj i primorskim krajevima, Sveti Spiridon ima posebno mesto u pobožnosti. Crkva Svetog Spiridona u Kotoru jedna je od najsvetijih crkava tog kraja, a mošti Svete Anastazije Rimske čuvaju se u blizini — što ovaj kraj čini pravim mestom hodočašća. Porodice iz crnogorskog primorja, pa i one raseljene u Srbiji, posebno neguju Spiridonovu slavu i prenose je s kolena na koleno.