Житије
Свети мученик Трифун родио се око 232. године у месту Кампада близу Апамеје у Фригији (област у данашњој Турској). Потицао је из хришћанске породице и од раног детињства живео је чисто и богобојажљиво. Бавио се чувањем гусака, али је био познат по дару исцељивања и истеривања злих духова, који му је био дарован од Бога.
Најславније предање о њему везује се за догађај на царском двору. Кћер цара Гордијана била је опседнута демоном који је њој и њеној породици задавао муке и туге. Ни лекари ни разни врачи и видари нису могли да јој помогну. Тада је демон, кога су призвали да открије ко га може истерати, сам изјавио да једино млади Трифун има власт над њим. Трифун је био позван на царски двор и после тродневног поста и молитве истерао је демона из цареве кћери. Цар га је богато наградио, али Трифун је новац поклонио сиромасима.
Када је на престо дошао цар Деције (249—251), почела су жестока гоњења хришћана. Трифун је имао свега седамнаест година када је ухваћен и изведен пред војводу Аквилина због тога што је хришћанин. Аквилин га је молио да се одрекне Христа и принесе жртву идолима, али Трифун је одлучно одбијао. Тада су почеле тортуре: били су га моткама, пробадали му ноге гвозденим шиљцима и терали га да бос хода по снегу и леду. Трифун је све подносио стрпљиво и без љутње, молећи се Богу и охрабрујући супатничке хришћане.
На крају му је пресуда била смрт. Када је крвник задигао мач, Трифун је предао душу Богу пре него што га је оштрица и дотакла — преминуо је у молитви. Црква му слави успомену 1. фебруара по старом календару (14. фебруара по новом).
У српској и балканској народној традицији Свети Трифун посебно се поштује као заштитник винограда, лозница и свих који се баве узгојем винове лозе. Разлог лежи у томе што 1. фебруар по јулијанском календару (то јест 14. фебруар по грегоријанском) долази у време када на Балкану почиње резидба винограда и припрема чокота за нову годину. Лозари (виноградари) одлазе тог дана у винограде, обаве симболично „трифуновско резање” прве лозе и уз молитве и вино прослављају почетак новог виноградског циклуса.
Тропар (глас 4)
Мучениче Трифуне, првој пролећној појави, борави пчелама благодат, заштити нас верних који ти славимо помен.
Кондак (глас 8)
Тројицом украсивши се, тројаке бриге: чистоте телесне, љубави и мучеништва, мучениче Трифуне, од нечистих духова захваћени ослобађаш, и рана различних исцељења дарује, молећи се Христу Богу за све нас.
О слави
Трифундан се слави 14. фебруара по новом (грегоријанском) календару, исти дан који западни свет познаје као Валентиново. У Србији и код Срба у дијаспори овај датум има сасвим другачије — и дубље — славско значење: то је дан светог мученика Трифуна, заштитника винограда и лозара.
Најупечатљивији обичај Трифундана је „трифуновско резање лоза” — лозари и виноградари одлазе рано ујутру у виноград, симболично одрежу прве ластаре и уз кратку молитву зазивају благослов светог Трифуна за нову виноградску годину. Где има цркве близу винограда, свештеник долази да освести виноград и поспе га вином. Овај ритуал означава почетак пролећног виноградарског рада.
На славском столу по правилу нема поста — Трифундан је мрсни дан. Вино је посебно присутно: не само као пиће уз гозбу, већ као симбол благослова. Домаћини који славе Трифуна обилато точкају вино гостима уз напомену да светац „воли да му се наздравља.” Славски колач се сече по уобичајеном обреду, а жито се припрема као код сваке крсне славе.
У виноградарским крајевима Србије — Неготинској крајини, Жупи, Шумадији, Фрушкој гори — Трифундан је прави сеоски празник који се слави колективно: суседи и пријатељи иду од винограда до винограда, броје чокоте, певају и веселе се. Кажу да онај ко не наздрави светом Трифуну ризикује да му виноград не роди.