Житије
Преподобни Атанасије Атонски један је од највећих отаца Свете Горе и утемељитељ организованог општежитељног (заједничког) монаштва на Атосу, дотад насељеном претежно раштрканим пустињацима и мањим скитовима. Живео је у X веку. Потицао је из угледне породице из Трапезунта и стекао је одлично образовање у самом Цариграду, где је извесно време и предавао, али се, дирнут примером монаха које је сретао, одрекао обећавајуће светске каријере и славе и посветио монашком подвигу.
Повукавши се на Свету Гору, по Божјем промислу и уз одлучујућу материјалну и политичку помоћ свог личног пријатеља, побожног византијског војсковође Нићифора Фоке, који је доцније постао цар, подигао је 963. године Велику Лавру — први велики, организовани општежитељни манастир на Атосу, и саставио детаљна писана правила заједничког монашког живота (типик) која су постала трајни узор готово свим потоњим светогорским и уопште православним обитељима насталим после њега.
Под његовим личним руководством Света Гора је из ретко насељене пустињачке области процветала у организовано средиште молитве и подвижништва какво је остала до данас, са Великом Лавром као првим и најстаријим од двадесет великих манастира који ће се тамо временом подићи. Истицао се даром духовног расуђивања, искреном љубављу према братији и неуморним практичним трудом, лично учествујући у градњи храмова и старајући се о болесној и изнемоглој братији. Упокојио се у својој Лаври, трагично погинувши када се срушио свод цркве коју је градио, док је био заједно са неколико монаха унутра. Црква га прославља као великог наставника монаха и оца светогорског општежића.
Празновање
Празнује се 18. јул по новом календару (5. јул по старом).