Житије
Свети мученици дабробосански сабор су свештеника, монаха и верника Дабробосанске митрополије — православне црквене области са седиштем у Сарајеву, која је обухватала већи део Босне и Херцеговине — који су пострадали за веру и за свој народ у страдањима српског народа током Другог светског рата, када је после успостављања Независне Државе Хрватске православно становништво Босне било изложено једном од најсуровијих прогона у читавој европској историји XX века, укључујући масовна убиства, протеривања и присилно покатоличавање.
У тим годинама прогона многи православни хришћани ових крајева убијени су у логорима, јамама и на лицу места, само зато што су остали верни вери својих отаца и сопственом народу, одбијајући понуђени излаз присилног преласка у другу веру који би им, у појединим случајевима, могао спасити живот. Међу страдалима било је и мноштво пастира — епископа попут митрополита Петра Зимоњића, свештеника и монаха — који нису хтели да напусте своје стадо ни у најтежем тренутку, већ су са својим верницима делили исту судбину и исто страдање до самог краја, одбијајући бекство које би им лично могло бити доступно.
Њихова пуна имена и појединачне судбине, у многим случајевима, познати су једино Богу, јер су многи страдали безимено у масовним гробницама и логорима без могућности да њихово мучеништво буде појединачно забележено. Црква их је зато сабрала у заједнички, саборни спомен, поштујући их као мученике који су крвљу посведочили своју верност Христу усред једног од најмрачнијих поглавља српске историје. Српска православна црква прославља их као свети сабор страдалника, молећи се да њихова жртва не буде заборављена и да буду трајни молитвеници пред Богом за мир и спасење свога народа.
Празновање
Празнује се 18. јул по новом календару (5. јул по старом).