Житије
Свети Сергије Радоњежски, у свету Вартоломеј, родио се око 1314. године код Ростова, у породици осиромашеног руског бојарина који се, под притиском невоља и данка татарским освајачима, преселио ближе Москви, у крај Радоњежа, по коме је светитељ касније добио име. Већ као дете одликовао се необичном побожношћу, а предање чува дирљиву причу о томе како му је, док се као дечак мучио да научи да чита, један тајанствени старац на путу дао благослов и комад просфоре, после чега му је читање Светог писма одједном постало лако и јасно. После смрти родитеља, које је до краја поштовао и пазио, млади Вартоломеј се, заједно са старијим братом, повукао у потпуну самоћу густих шума недалеко од Радоњежа, где је, примивши монашки постриг са именом Сергије, сам, практично без ичије помоћи, у дивљини отпочео строг пустињачки живот пун поста, молитве и тешког физичког рада.
Временом, и поред његове сопствене жеље за потпуном осамом, око њега су се, привучени гласом о његовој светости, окупили први ученици, те је тако, из најскромнијих дрвених колиба, настао славни манастир Свете Тројице (касније Тројице-Сергијева Лавра), који је временом постао право духовно срце читаве Русије и расадник десетина нових манастира широм руске земље, основаних од стране његових ученика. Свети Сергије се до саме смрти истицао дубоким смирењем, кротошћу и братском љубављу, упорно одбијајући понуђену част митрополита московског и не тражећи за себе никакву власт, већ лично обављајући и најпростије манастирске послове попут цепања дрва и ношења воде, иако је био игуман и духовни отац све бројнијег братства.
Његов благослов и молитву тражили су подједнако и московски кнезови и најпростији сељаци, а предање га посебно памти као миротворца који је лично путовао и измиривао завађене руске кнежевине у време унутрашњих раздора, и као онога ко је, уочи одлучујуће Куликовске битке 1380. године, благословио кнеза Димитрија Донског и читаву руску војску пред сукоб са Златном хордом, дајући народу духовну храброст у једном од најтежих тренутака његове историје. Упокојио се 1392. године у дубокој старости, а његове мошти, откривене нетљене, прославиле су се од тада безбројним исцељењима и чудима. Црква га поштује као „игумана целе руске земље” и једног од највољенијих светитеља словенског православља.
Празновање
Празнује се 18. јул по новом календару.