Житије
Преподобни Данило Столпник живео је у В веку и био је један од најревноснијих следбеника подвига светог Симеона Столпника Старијег, првог и најпознатијег хришћанског стубника, који је провео десетине година молећи се на врху стуба у Сирији. Још као дечак Данило је заволео монашки живот и млад ступио у обитељ, предавши се посту, безусловној послушности старешинама и непрестаној молитви, по традицији манастира који су га васпитали.
Надахнут личним сусретом са самим Симеоном Столпником, коме је, према предању, као младић ходочастио и од кога је примио благослов, Данило се и сам касније одлучио на тај изузетно тежак физички подвиг: подигао је сопствени стуб надомак Цариграда, у самој близини византијске престонице (за разлику од Симеона који је био у удаљеној Сирији), и на њему провео наредних тридесет и три године, изложен летњој жези, зимским ветровима и студени, у непрестаном богомислију и молитви без икаквог крова над главом.
Управо због близине Цариграда, мноштво људи свих сталежа — од простих верника, преко царева попут Лава И, до самих цариградских патријарха — долазило му је подно стуба тражећи савет, благослов и утеху у државним и личним питањима, а он их је, не силазећи са свог узвишеног места молитве, речју и сопственим примером упућивао на пут спасења. Бог га је прославио даром духовног расуђивања и делотворне молитве, тако да је његов савет тражен и у највишим византијским круговима. Упокојио се у дубокој старости, после више од три деценије непрекидно проведене на стубу. Црква га поштује као великог подвижника и најугледнијег настављача стубничког трудољубља после самог Симеона.
Празновање
Празнује се 24. децембар по новом календару (11. децембар по старом).