Житије
Света мученица Миропија (Миропис) живела је у ИИИ веку и потицала је с острва Хиоса у Егејском мору. Отац јој је био сенатор, али је рано преминуо, а мајка је била ревносна хришћанка која је кћер од малена васпитавала у побожности. Миропија је имала побожан обичај да скупља миро (мирисно уље које се чудесно изливало) са моштију свете великомученице Ирине, сахрањене на оближњем острву, и тим миром је исцељивала болесне који су јој се обраћали за помоћ — по том милосрдном делу и добила је своје име, које на грчком управо и значи „она која излива миро”.
У време прогона цара Деција, када је један хришћанин у њеном крају пострадао мученичком смрћу, његово тело је, према тадашњем обичају којим се хришћанима одузимало право на достојну сахрану, било одузето од породице и предато римским војницима на чување, да нико не би могао да га тајно сахрани и тиме ода почаст мученику. Миропија је, упркос опасности, ноћу тајно пришла месту чувања, узела тело мученика и сама га, уз помоћ неколицине верних, часно сахранила према хришћанском обреду.
Када су због нестанка тела стражари који су га чували били оптужени за немар и осуђени на смрт уместо ње, Миропија, не могавши да допусти да невини људи страдају због њеног дела милосрђа, сама је изашла пред власти и признала шта је учинила, преузимајући пуну одговорност. Због вере у Христа, коју је том приликом отворено исповедила, била је изложена тешким мучењима и у самој тамници предала душу Господу, примивши мученички венац за дело које је почело као чин милосрђа према једном мученику, а завршило се сопственим мучеништвом.
Празновање
Празнује се 24. децембар по новом календару (11. децембар по старом).