Житије
Преподобни Григорије родио се око 780. године у граду Иринопољу, у области Исавријског Декапоља у Малој Азији, по којој је и добио надимак Декаполит. Потицао је из побожне породице, а још као младић, и поред родитељског противљења које га је чак хтело оженити, одлучио је да се посвети искључиво Богу и тајно је напустио дом како би примио монашки постриг, предавши се одмах строгом подвигу молитве, поста и потпуне послушности својим духовним руководиоцима.
За разлику од многих подвижника свога доба који су цео век провели на једном месту, свети Григорије је готово читав живот провео у путовању, сматрајући стално странствовање посебним обликом одрицања од удобности и света. Обишао је Ефес, острво Проконис, Солун, Коринт, Рим, јужну Италију и многе друге крајеве, свуда подижући веру код народа, утврђујући монахе у правилима подвижничког живота и отворено проповедајући против распрострањене иконоборачке јереси, која је у то доба, под царевима Лавом В и његовим наследницима, изнова прогонила поштоваоце светих икона.
Због те неустрашиве одбране православног предања трпео је прогоне, клевете и тешкоће на сваком кораку, али се никада није поколебао нити одустао од путовања и проповеди. На својим путовањима срео је и задобио верног ученика и сарадника, светог Јосифа Песнописца, с којим је заједно делио подвиге и невоље, а који је касније, после његове смрти, саставио службу њему у част. Одликовао се изузетном чистотом срца, даром расуђивања и даром чудотворства, због чега су му многи, и прости људи и угледни, долазили тражећи савет и духовну утеху. Последње године живота провео је у Цариграду, где се у дубокој старости и упокојио у миру. Црква га поштује као неуморног путујућег подвижника и ревносног исповедника праве вере у време једне од најтежих криза кроз које је византијско православље пролазило.
Празновање
Празнује се 3. децембар по новом календару.