Житије
Преподобни Григорије Горњачки подвизавао се у XIV веку и убраја се међу свете синаите — монахе који су, следећи духовни покрет везан за манастир Свете Катарине на гори Синај, из византијских и грчких крајева долазили у српске земље током XIV века, доносећи са собом дух исихазма, учења о непрестаној Исусовој молитви и унутрашњој тишини које је тада препорађало православно монаштво широм Балкана. Српски владари тога доба, препознајући духовну вредност тог покрета, радо су дочекивали и помагали синаитске монахе који су оснивали нове обитељи на српском тлу.
Настанивши се у области Браничева, у дивљем и тешко приступачном крају уз клисуру реке Млаве, Григорије је подигао скромну обитељ која је временом, растом броја братије, прерасла у манастир познат као Горњак. Ту се предао строгом подвигу, дугој молитви и тиховању по синаитском узору, привлачећи својим личним примером друге ревнитеље монашког живота који су му се придруживали из околних крајева.
Живео је у време кнеза Лазара Хребељановића, владара који је, уочи косовске битке, помагао изградњу и опремање његове обитељи и ценио Григорија као личног духовника, у периоду када је српска властела посебно неговала везу са синаитским и светогорским монашким круговима као извором духовног ауторитета. Својим трудом Григорије је допринео ширем процвату монаштва у српској земљи у последњим деценијама пред османско освајање. Упокојио се у миру у својој обитељи, где су његове мошти остале на трајно поштовање вернима. Црква га поштује као преподобног оца и молитвеника српскога рода.
Празновање
Празнује се 20. децембар по новом календару (7. децембар по старом).