Житије
Свети Амвросије родио се око 340. године у граду Тријеру, у тадашњој римској Галији, у угледној хришћанској породици високог државног чиновника, и сам је, после темељног образовања у праву и реторици, постао римски управитељ (намесник) северноиталијанске области са седиштем у Милану, цењен због своје мудрости, поштења и праведности у судским споровима. Када је 374. године умро милански епископ, у граду је избио жесток сукоб између православних хришћана и аријанаца око избора новог архијереја, те је Амвросије, као градски управитељ, лично дошао у цркву да смири узаврелу гомилу — у том тренутку, по предању, једно дете је из мноштва повикало „Амвросије за епископа”, и народ је тај позив једнодушно прихватио, иако Амвросије у том тренутку још није био ни крштен, будући да је тек био катехумен.
Примивши за само осам дана редом крштење и све ниже свештене степене, како би могао бити хитно рукоположен за епископа, свети Амвросије се сав предао служби Цркве: раздао је цело своје велико имање сиромасима и цркви, марљиво се посветио изучавању Светог писма и дела црквених отаца како би надокнадио недостатак богословског образовања, и постао један од најречитијих проповедника свога доба. Неустрашиво је бранио православно учење о једносушности Сина Божјег са Оцем од аријанске јереси, коју је успешно сузбио и на самом царском двору, где је утицајна царица Јустина била аријански настројена, одбивши да преда иједну цркву аријанцима упркос претњама царске војске.
Није се плашио да отворено опомене ни саме цареве када би погрешили — најпознатији је случај када је цару Теодосију Великом, после крвавог покоља који је цар наредио у Солуну, забранио приступ Светој Литургији све док јавно не покаје тај грех, чиме је успоставио трајни преседан да ни највиша световна власт није изнад закона Цркве. Прославио се и као даровит песник црквених химни, увевши у западно богослужење нову врсту појања познату као амвросијанско појање. Предање казује да су управо његова убедљива проповед и лични пример довели до обраћења и крштења једног од највећих хришћанских учитеља, блаженог Августина. Упокојио се у миру 397. године. Црква га поштује као светог јерарха и једног од четири велика западна учитеља и стуба вере.
Празновање
Празнује се 20. децембар по новом календару.