Житије
Преподобни Јоаникије био је српски подвижник који је живео у петнаестом веку, у време када је српска земља, после Косовске битке, све дубље тонула под отоманску власт, а многи верни су, усред опште несигурности, тражили утеху управо у дубљем молитвеном животу. Чезнући за тихим животом сједињеним са Богом, напустио је световне бриге и повукао се у пустињу, у брдовити крај Дренице на Косову, где се у потпуној осами предао строгој молитви, посту и подвигу, изабравши за своје станиште усамљену пећину далеко од насељених места.
Испрва се подвизавао сасвим сам, борећи се са искушењима пустињачког живота без ичије подршке сем молитве, али се глас о његовој светости постепено ширио по околним селима и привлачио му прве ученике, као и народ који је долазио тражећи утеху, савет и исцељење у тешким временима туђинске власти. Уз подршку побожних великаша тога доба, преподобни Јоаникије је подигао манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, познат по имену оближњег места као манастир Девич, који је од скромног почетка израстао у право огњиште молитве и духовног живота за цео тај крај Косова.
Предање казује да је Господ кроз његове молитве још за живота давао многа исцељења болеснима, а нарочито је био познат као помоћник душевно оболелих и оних мучених злим духовима, који су довођени у манастир са свих страна. Та слава није престала ни после његове смрти — потоњи нараштаји вековима су хрлили на његов гроб у манастиру Девич, тражећи исцељење молитвама преподобног оца, а манастир је, и поред тешких разарања кроз бурну косовску историју, остао жива светиња све до данас. Упокојио се у миру у свом манастиру, а Црква га поштује као светог подвижника и чудотворца, једног од драгих заштитника српског народа на Косову и Метохији.
Празновање
Празнује се 15. децембар по новом календару.