Житије
Преподобни Роман убраја се међу подвижнике који су свој живот посветили Богу у монашком чину. Име Роман, латинског порекла („римски”), носили су кроз историју Цркве многи свети оци, међу њима и велики црквени песник Роман Мелод, један од најзначајнијих химнографа византијске Цркве — што сведочи да је ово име од давнина било цењено у монашкој и црквеној традицији истока.
Одрекавши се света и свих његових везаности, овај преподобни отац предао се потпуно молитви, посту и послушности, проводећи дане у непрекидном труду и богомислију — стању сталног усмерења ума и срца на мисао о Богу, које православна духовна традиција сматра једним од највиших циљева монашког подвига. Такав живот, лишен спољашњих достигнућа која би оставила траг у историјским записима, управо је и био свесни избор многих православних подвижника, који су намерно бирали скривеност од света као пут ка дубљем сједињењу са Богом.
О конкретним појединостима Романовог живота — месту и времену његовог подвига, манастиру којем је припадао — није сачувано детаљније сведочанство које би омогућило опсежније житије, али Црква чува спомен на њега као на верног слугу Христовог, који је смиреним и скривеним подвигом угодио Господу без потребе да о томе остане писани траг за будуће генерације. Својим примером сведочи да се светост не стиче славом пред људима, него чистотом срца и потпуном преданошћу Богу — принцип који остаје једнако важећи за сваког верника, независно од тога да ли ће његов лични духовни труд икада бити записан или признат у овом свету.
Празновање
Празнује се 29. август по новом календару (16. август по старом).