Житије
Свети Јевстатије убраја се у чин светих јерарха — архијереја који су, кроз ревносно и богоугодно вршење епископске службе, заслужили да их Црква прослави као своје угоднике. Име Јевстатије, од грчког Еустáтхиос, значи „постојани, стабилни, добро утемељени” — име које је кроз векове носило неколико познатих светих јерарха и мученика православне Цркве, по којима је и овај светитељ, по свој прилици, добио име при крштењу.
Служба светог јерарха у раној и средњовековној Цркви подразумевала је много више од богослужбеног вођства — епископ је био одговоран за јединство своје пастве у вери, за одбрану православног учења од јереси које су у појединим периодима дубоко потресале Цркву, за бригу о сиромашнима и немоћнима, и често за само физичко преживљавање заједнице у временима прогона или спољних најезда. Подробнији подаци о месту и времену Јевстатијевог архијерејског служења нису се сачували до наших дана у опширнијој форми, али његово име у православном календару сведочи да је његова паства, и доцније Црква у целини, препознала у њему истинског угодника Божјег, достојног трајног литургијског помињања.
Црква овакве јерархе, чије опширно житије није преписивано кроз векове као код познатијих светитеља, ипак трајно чува у свом синаксару — сведочанство да светост пастирске службе није мерена славом или обимом сачуваних списа о њој, већ верношћу са којом је јерарх чувао стадо поверено његовој бризи.
Црква га поштује у збору светих јерарха, призивајући га као молитвеника за све оне који носе одговорност пастирске службе. Његово име, које значи постојани, остало је и само знак онога што се од архијереја пре свега очекује — да у временима колебања и притисака остане утемељен у вери коју је примио и коју је дужан да неокрњену преда онима који долазе после њега.
Празновање
Празнује се 29. август по новом календару (16. август по старом).