Житије
Преподобни Теодор Студит, велики учитељ монашког живота и неустрашиви бранилац православне вере, живео је у ВИИИ и IX веку. Рођен је 759. године у Цариграду, у угледној и побожној породици високог царског чиновника, и стекао је одлично световно образовање у реторици и философији, припремајући се, по очекивању породице, за сјајну државничку каријеру. Још у младости, под утицајем монашког примера свог ујака, преподобног Платона, оставио је свет и, заједно са читавом својом породицом — родитељима и браћом — примио монашки постриг, посветивши се од тада искључиво Богу.
Касније је постао игуман чувеног цариградског манастира Студион, по коме је и добио свој надимак Студит. Ту је темељно обновио и строго уредио општежитељни монашки поредак, који је у то време увелико ослабио, увевши прецизан писани устав, обавезан физички рад уз молитву и строгу дисциплину, тако да је његов манастир, са преко хиљаду монаха у време највећег процвата, постао прави узор организованог монашког живота за многе касније нараштаје православног монаштва, укључујући и оно на Светој Гори и у словенским земљама.
Свети Теодор се храбро и потпуно непоколебљиво супротставио иконоборцима у време када су цареви Лав В Јерменин и касније Михаило ИИ и Теофило поново покренули прогон поштовалаца светих икона, не устручавајући се да отвореним писмима и проповедима осуђује саму царску политику као противну апостолском предању Цркве. Због те неустрашивости био је више пута прогањан, тамничен, мучен и слат у далека прогонства по разним крајевима царства, провевши укупно више од седам година свог живота у изгнанству, али никада није попустио пред претњама царева, чак ни када му је то коштало тешког физичког злостављања у позним годинама. Оставио је Цркви и изузетно богато писмено наслеђе — бројна богословска дела у одбрану иконопоштовања, на стотине писама, као и поуке и црквена појања, међу којима су и она која се и данас користе током служби Великог поста, посебно у периоду припреме за Васкрс. Упокојио се 826. године у прогонству, оставивши за собом изузетно богато духовно и организационо наслеђе које је обликовало православно монаштво за векове унапред.
Празновање
Празнује се 24. новембар по новом календару.