Житије
Свети великомученик Мина био је родом из Египта и живео је у ИИИ и почетком ИВ века. Служио је као војник у римској војсци стационираној у Фригији у Малој Азији и истицао се храброшћу, дисциплином и поштењем, уживајући поверење својих старешина, али као убеђен хришћанин није могао да поднесе учешће у прогону сопствене вере које се од војске све више тражило.
Када је цар Диоклецијан наредио најжешће гоњење хришћана у историји царства, Мина је одлучио да напусти војну службу и повукао се у пустињске планине, где је неколико година провео сам, постом, молитвом и размишљањем припремајући се за подвиг који је осећао да му предстоји. Испуњен напослетку ревношћу коју више није могао да држи у себи, сишао је из пустиње и изашао пред окупљени народ усред великог паганског празника у граду Котијеју, јавно и гласно исповедивши веру у Христа и оштро укоривши присутне због идолопоклонства.
Одмах је ухваћен и изведен пред намесника Пируса. Подвргнут је страшним и продуженим мучењима — били су га бичевима, стругали му тело гвозденим кукама и палили га бакљама — али је он све то поднео непоколебљиво и са мирним лицем, не одрекавши се Господа ни у једном тренутку и, штавише, храбрећи друге хришћане који су посматрали. Напослетку је посечен мачем око 304. године и примио мученички венац. Његове свете мошти, пренете касније у Египат близу Александрије, прославиле су се безбројним чудима и исцељењима, тако да је над њима израсло велико ходочасничко место познато као Абу Мина, једно од најпосећенијих у целом ранохришћанском свету. Свети Мина се од давнина поштује као велики чудотворац и посебно призиван помоћник у невољама, нарочито онима који су изгубили нешто драгоцено или траже правду.
Празновање
Празнује се 24. новембар по новом календару.