Житије
Свети Теофан Исповедник живео је у Византији у ВИИИ и почетком IX века. Потицао је из богате и угледне цариградске породице, блиско повезане са царским двором, и био је од младости предодређен за висок државни положај — чак је био и ожењен по договору породица — али је у срцу дубоко чезнуо за монашким животом, а не за световном каријером која му се отварала. Уз сагласност своје младе супруге, која је и сама изабрала монашки пут, напустио је породично имање и светске почасти, повукао се у манастир и посветио молитви и подвигу, основавши доцније и сопствену обитељ на острву у Мраморном мору.
Остао је упамћен и као вредан летописац — његова Хронографија, хроника светске и црквене историје која покрива период од краја ИВ до почетка IX века, представља један од најдрагоценијих историјских извора за проучавање рановизантијског доба, упоредно коришћен од историчара и данас. Када је поново беснела друга фаза борбе против светих икона, свети Теофан, иако већ стар и болестан, смело је иступио у одбрану њиховог поштовања, одбијајући да потпише царски документ којим се налагало њихово уклањање.
Због те одлучности био је изведен пред самог цара, мучен и бачен у тамницу, а потом прогнан на далеко острво, где је, изнурен дуготрајним страдањима, тешким условима прогонства и погоршаном болешћу, убрзо предао душу Богу. Због верности православљу усред прогона назван је Исповедником — светитељ који је за веру трпео до саме смрти, иако није непосредно погубљен.
Празновање
Празнује се 25. март по новом календару (12. март по старом).